Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Ч, Џ, Ш

Ч

Чаршија је душа или срце града. Књажевац је некада имао три чаршије, које су представљале поделу града крајем XIX века. Поред Доње и Горње чаршије, најзначајнија, најзанимљивија и најфотогеничнија је Стара чаршија – симбол града препознатљив на разгледницама, фотографијама,  сликама  уметника. Стари Књажевац памти бројна места у којима су радиле прве читаонице. Званично, прво читалиште у Књажевцу основано је о Светом Сави, 14. јануара 1860. године. Књажевац је био једна од десет напредних вароши у тадашњој Србији која је основала читалиште. Народна библиотека „Његош“ представља  и данас културно-информациони центар у својој средини. Историји припада и прича о 14. пешадијском пуку, формираном у Књажевцу 1885. Застава под којом су се борили јунаци балканског и Првог светског рата одликована је посебним признањима, а многи храбри књажевачки борци носиоци су Албанске споменице. На фотографијама старог Књажевца забележена је прича о књажевачким чесмама и јавним бунарима, Завичајци виде како су изгледале чезе, сазнају чему служи чуркало и где је пронађен римски коштани једноредни чешаљ из 4. века, који се чува у археолошкој збирци Завичајног музеја.

Џ

За појам „Џервин“, који је још увек познат и широј јавности, у Књажевцу се везују Џервиново брдо, ППК „Џервин“ са „Тимофлором“, „Џерсијем“, „Подрумом“... и Џервинова вила. Џервиново брдо још увек је на старом месту и доминира северозападним делом града. Комбинат „Џервин“, некада познат по воћарској, виноградарској, повртарској, сточарској, ратарској производњи, данас поново ради. И Џервинова вила, сада усамљена и запуштена, чека боље дане. Подигнута 1939. на имању Ђоке Цветковића по узору на неки од европских замака, са луксузним и богатим ентеријером, представљала је понос свог власника, а за Књажевачне је била симбол града. А човек који представља синоним за књажевачко библиотекарство свакако је Урош Џонић, историчар књижевности, педагог, публициста, преводилац, библиотекар. Био је први управник Универзитетске библиотеке у Београду, предавао је гимназијалцима и студентима Филозофског факултета у Београду, али се радо одазивао и на позив омладинске секције Удружења Тимочана и Крајинаца и држао предавања у свом родном граду, Књажевцу.

Ш

Последње слово у „Завичајном појмовнику“ носи причу о развоју писмености и школства у књажевачком крају. Прве школе у овом крају постојале су још у време средњовековне Србије, прва школа у Гургусовцу основана је 1835. и њен први учитељ био је Матеја Николић из Вршца. Чују се и важни подаци о основним школама „Димитрије Тодоровић Каплар“, „Вук Караџић“, „Дубрава“ и „Младост“. Кроз обиље података, занимљивости и фотографија, представљају се и књажевачке средњошколске установе, Књажевачка гимназија и Техничка школа. Прва штампана књажевачка књига „Моја сећања из рата 1912. и 1913.“ Саве Јеремића, изашла је из Нонићеве штампарије 1914. Нонићи су штампали „Ратни одјек“, „Криминалне листове“, „Заглавак“. Прва књажевачка штампарија Љубе и Јове Нонића радила је до оснивања Штампарског предузећа „Тимок“. У историји Књажевца забележено је да је штафета младости, симбол Дана младости (25. Мај) четири пута ноћила у Књажевцу. Последњи пут 1983. у Дому културе.