Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Ш

 

 

Општи појмови: штафета
Завичајни појмови: школе, штампарије,
Библиотека:
Музеј: Шкодрино поље, шубара


ШКОДРИНО ПОЉЕ


Локалитет Шкодрино поље, Јелашница

Шкодрино поље је вишеслојно археолошко налазиште на обали Белог Тимока, у атару села Јелашница. Археолошка истраживања вршили су Археолошка збирка Филозофског факултета у Београду и Завичајни музеј Књажевац.
Прва сондажна истраживања обављена су 1987. године, када је утврђено да је у питању вишеслојно насеље са материјалом из енеолита, старијег гвозденог доба, антике и средњег века. Том приликом откривени су остаци кућа из бакарног доба. Основни археолошки материјал из кућа чине керамичке посуде: зделе, лонци, питоси, поклопци, тегови за рибарске мреже и др. Карактеристичне су бројне алатке од камена: разне врсте ударача, гладилица и кремених сечива, ножића стругача и сл, као и  масивна коштана шила. Енеолитско насеље на Шкодрином пољу страдало је у јаком пожару. Сав покретни археолошки материјал чува се у Завичајном музеју Књажевац.


ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ НОНИЋА


Прву штампарију у Књажевцу основали су Љуба и Јова Нонић 1910. Налазила се у центру вароши, једно време у згради познатој као Ђердап. У периоду пре Другог светског рата, штампарију је имао и Бранко Ђорђевић. Претпоставља се да је било још неколико штампарија, али су оне бесправно радиле.
Прва штампана књажевачка књига, Моја сећања из рата 1912. и 1913. Саве Јеремића, изашла је из Нонићеве штампарије 1914. Током Првог светског рата Нонићи су штампали лист Ратни одјек у коме су извештавали о вестима са фронта. Илустровани лист Криминални листови, у коме су објављиване крими приче инспирисане старим судским актима излазио је 1914. Од фебруара до маја 1935. Нонићева штампарија објављује Заглавак, независни културно-економски лист.
Још у периоду пре Другог светског рата, Нонићева штампарија се из центра сели у Стару чаршију, у просторије кафане Плуг, где ради до формирања Штампарског предузећа Тимок 1954.

ШКОЛЕ

Школска зграда подигнута 1874. (срушена 1980.)


Верује се да су прве школе у овом крају постојале још у време средњовековне Србије.
У турско време није у гургусовачком крају било никаквих школа, ни српских ни турских. Постоје сећања и да је неколико година пред ослобођење Гургусовца од Турака у Збиришту радила тајна приватна школа, коју је држао неки поп Мирко у својој појати и подучавао чобане читању и писању. Када су Турци открили школу, строго су казнили и ђаке и учитеља.

Логоровање гимназијалаца 1930.


Прва школа у Гургусовцу основана је 1835, а њен први учитељ био је Матеја Николић из Вршца.
Данас у Књажевцу раде четири основне– ОШ Димитрије Тодоровић Каплар, ОШ  Вук Караџић, ОШ Младост  и ОШ Дубрава,  и две средње школе – Гимназија (основана 1871) и Техничка школа.

ШУБАРА


Шубара је део мушке народне ношње. Она је врста капе која се правила обично од јагњећег крзна и која је имала више различитих кројева. Постојала је барлетина, капа од јагњећег нешишаног крзна, ушанака, омиљена у зимском периоду, од кратке длаке са дужим крајевима преко ушију која се везивала испод браде и шубара раванка са равним завршетком која је заменила шиљу купасту шубару. Све ове шубаре полако замењују шајкаче од штофа и сламнати и други шешири европског кроја.

ШТАФЕТА

Штафета младости у Књажевцу, осамдесетих


Штафету младости носили су представници омладине Југославије поводом Дана младости (25. мај) који је падао на рођендан Јосипа Броза Тита.
У Књажевцу се свечани дочек и испраћај штафете обично организовао у центру града уз пригодан културно-уметнички програм. Савезна штафета је четири пута ноћила у Књажевцу, последњи пут 1983. у Дому културе.