Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Ц

 

 

 

Општи појмови: Јован Цвијић
Завичајни појмови: цркве, Цврчак, Ђока Цветковић
Библиотека: Брана Цветковић
Музеј:

Јован ЦВИЈИЋ (1865-1927)

Географ, професор и ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, оснивач Српског географског друштва. Бавио се и геоморфологијом, геологијом, етнографијом, антропологијом и историјом. Аутор је више од сто научних радова. Био је члан српске делегације на Мировној конференцији у Паризу 1919, када су се одређивале границе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Од 1893. до 1895. вршио је истраживања у Источној Србији, па и у књажевачком крају, од Миџора и Бабиног зуба до Књажевца, Понора и Васиља. О резултатима тих истраживања објавио је неколико радова:
Ка познавању крша Источне Србије (1889),
Пећине и подземна хидрографија Источне Србије (1895),
Извори, тресаве и водопади у Источној Србији (1896).

ЦВРЧАК


 

Цврчак, илустровани часопис за предшколце и децу нижих разреда основне школе, изашао је у 15 бројева, у периоду од 1980. до 1984, у издању Ноте. Први број Цврчка појавио се 1980, на 25. Међународном сајму књига у Београду. Теме су биле везане за ликовно, језичко и музичко образовање деце, а уз часопис је издавана и грамофонска плоча. Илустратор часописа био је Драгољуб Сандић.

ЦРКВЕ

Црква Светог Пантелејмона у Жлну

У књажевачкој општини има пуно цркава и црквишта, а датирају из касноантичког и ранохришћанског периода, преко средњег века, новог доба, па све до данашњих дана. Касноантичке и ранохришћанске цркве налазе се готово на целој територији општине Књажевац, а важније су оне на Бараници, Градишту, Кожељу, Трговишту, код Равне, у Орешцу, Ошљану, Кални.
Најпознатије и најважније средњевековне цркве су: црква Свете Богородица у Доњој Каменици из XIV века, бисер архитектуре и веома значајна по свом живопису; и манастир Свете Тројице у између Горње и Доње Каменице из XV века, задужбина Лазара Бранковића, млађег сина Ђурђа Бранковића.

Црква у Васиљу


Из новијег периода издвајају се црква-капела-ћелија Светог Ђорђа у Вртовцу, брвнара Свети Араханђел у Трговишту, бројне цркве чатмаре у Буџаку и Заглавку.

ЂОКА ЦВЕТКОВИЋ (1872-1957)


Био је успешан пословни човек, кретао се у високом београдском друштву и познавао значајне људе. Од 1911. држи кафану и биоскоп Коларац у Београду и једини је закупац Плзенског пива.
Био је изузетно богат човек. У Београду је изградио велелепну кућу. У Књажевцу је 1939. подигао вилу на Џервиновом брду, која је и данас симбол града. Поседовао је аутомобил Линколн КБ из 1932. који је произведен у свега 64 примерка и коштао као вила на Дедињу.


Брана ЦВЕТКОВИЋ  (1875-1942)

Рођен 1875, вероватно у Новом Хану, данашњем Минићеву. Гимназију завршава у Београду, а студије глуме и сликарства на Академији уметности у Минхену. Готово да нема врсте уметности којом се није бавио. Био је глумац, редитељ, сценограф, управник неколико позоришта у Србији, сликар, карикатуриста, илустратор, хумористичко-сатирични и дечји писац, преводилац, композитор...
Своје приче, песме, шале за децу од 1935. објављује у Политици, на дечјој страни коју и илуструје. Од његових дела за децу данас су најпознатија Зунзарина палата, Срећни кепец, Сврака помодарка, Прича о ваљушку...