Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Х

 

 

 


Општи појмови:
Завичајни појмови: хор, Ђуро Хорватовић, храна
Библиотека:
Музеј: хореум

Ђуро ХОРВАТОВИЋ (1835-1895)

Рођен је 1835. у Новој Градишки. Био је официр аустријске војске, али је 1862. прешао у Србију, где постаје један од најзначајнијих стратега и команданата српске војске у српско-турским ратовима. Командовао је Књажевачким одредом. Ђуро Хорватовић је касније постао командант Тимочког корпуса и добио многе битке у овим ратовима. После рата је био посланик у Петрограду, командант активне војске, па министар војни. Умро је у Београду 1895. Једна улица у Књажевцу и данас носи његово име.

 

ХОР


Прва певачка дружина основана је при Књажевачкој омладини 1891. Из ње касније произилазе Књажевачко певачко друштво и Радничко певачко друштво, али су се оба након више година рада прикључила певачком друштву Свети Стефан краљ Дечански.
Певачко друштво Свети Стефан краљ Дечански основано је 1905. Био је то мешовити хор од 50-70 чланова, који је на репертоару имао световне и духовне композиције. У наредних 40 година (осим у време ратова) активно је наступао у Књажевцу, а имао је гостовања и у другим градовима, па и у иностранству (Бугарска). После Другог светског рата већина чланова приступила је хору Аматерског позоришта, који је радио до 1953.
При Дому културе „Едвард Кардељ“ 1983. основан је мешовити градски хор. У исто време почео је да ради и дечји хор Дома културе, али се брзо угасио. Мешовити градски хор Свети Стефан краљ Дечански, чији је диригент Мартина Милошевић, данас има тридесетак чланова и учествује на хорским смотрама и разним државним и међународним такмичењима.

ХОРЕУМ

Хореум – житница, Timacum Minus, IV век


lat. horreum, у римској архитектури магацин, остава за складиштење жита. Градили су се у насељима, али и војним утврђењима.
У самом средишту римског утврђења Timacum Minus археолошким истраживањима откривена је житница – horreum из IV века.

ХРАНА

Исхрана становништва књажевачког краја базира се углавном на домаћим производима и намирницама, прилично је конзервативна и архаична, мада су и опште друштвене прилике у великој мери утицале на исхрану.
Основа у исхрани био је кукуруз, касније и пшеница, млеко и млечни производи, хлебови – проја, пасуљ, боб, сочиво, купус, лук, кромпир. У време изразитог сточарства  велика је употреба и масти, меса и месних прерађевина у исхрани.  
Пуно се користило и самоникло поврће и биље у исхрани.