Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Ф

 

Општи појмови:

Завичајни појмови: Фестивал културе младих Србије, фонтане, Филип Феликс Каниц, фотографија, Филип Ферари
Библиотека: Флора Кнежевине Србије
Музеј: фибула, Фортуна


ФОРТУНА

Богиња Фортуна, Timacum Minus, III век



римска богиња сретног случаја, изједначена са грчком богињом Тихе. Фортуна је била позната по својој несталности јер је своје дарове давала на слепо. Имала је велики број поштовалаца. Градили су јој велики број храмова и кипова. Представљала је персонификацију среће. Била је кћи врховног римског бога Јупитера. Поштована је и јавно и приватно, јер је била заштитница и мушкараца и жена и деце.
Фортуна је била позната и као:
Фортуна Патриција – заштитница аристократа
Фортуна Еквестри – заштитница коњаника
Фортуна Плебеја – заштитница народa
На римском утврђењу Timacum Minus код села Равна пронађена је мермерна глава скулптуре богиње Фортуне.

 

ФЛОРА КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ



Јосиф Панчић (1814-1888)



Јосиф Панчић (1814-1888), научник, ботаничар и природњак светског гласа. Завршио студије медицине у Пешти и ботанике у Бечу. Први је председник Српске краљевске академије. Најзначајније научно дело Јосифа Панчића, објављено 1874. у Београду, а у коме је описао стотинак за науку нових врста биља, је Флора Кнежевине Србије. Ова Панчићева књига појавила се на самом почетку рађања српске модерне научне мисли и одиграла велику улогу у стварању научног језика и терминологије у природним наукама, пре свега у ботаници. Да би прикупио грађу за ово дело, (а и за многа друга из области ботанике, зоологије и геологије) Панчић је обишао многа места и пределе у Србији, а у књажевачком крају боравио је неколико пута у периоду од 1863. до 1879. Репринт издање ове књиге, из 1976, чува се у Завичајној збирци Народне библиотеке Његош.

ФЕСТИВАЛ

ФКМС, седамдесетих

Прве идеје да се у Књажевцу организује фестивал младих родиле су се 1951, на Филозофском факултету у Београду, на састанку студената из Тимочке крајине.
У историји дугој више од 50 година, Фестивал је неколико пута мењао име, а од 1973. носи назив Фестивал културе младих Србије.
Фестивал је током година окупљао младе аматере из читаве Србије, али и из некадашње Југославије, који су се у такмичарском делу програма надметали у свим областима уметничког стваралаштва (музика, фолклор, књижевно, ликовно и драмско стваралаштво, рецитаторство, говорништво, аматерски и играни филм, уметничка фотографија...). Од 1984. Фестивал нема такмичарски карактер (осим за област поезије, за коју се додељује Тимочка лира и за уметничку фотографију), већ на њему млади само представљају своје стваралаштво.

ФОНТАНЕ

Леда и лабуд


У Књажевцу постоје три фонтане:
поред Спомен-парка, фонтана Петра Палавичинија, признатог академског вајара, која представља два младића у риболову, изграђена у пролеће 1953. године,
у кругу фабрике Леда – симболизује Леду и лабуда,
на платоу испред Дома културе.

ФИЛИП ФЕЛИКС КАНИЦ
(1829–1904)


мађарски путописац, археолог и етнолог, велики познавалац југоисточне Европе. Интересовање за живот балканских народа усмерило га је и ка српским земљама. Године 1864. Каниц је посетио и Књажевац. Био је гост др Мачаја, лекара из Књажевца који је такође био велики љубитељ старина. Сличних интересовања и пасија, ови љубитељи науке, Мачајевим личним фијакером обилазили су књажевачки округ.
Резултат Каницовог боравка у Србији је веома важно дело Римске студије у Србији (Wien 1892) у коме се помињу и старине књажевачког краја. У делу Србија – историјско етнографске студије (1859 - 1868) један од циљева које себи задаје Каниц је утврђивање трасе римског пута од Ниша ка Арчару. Најпознатија Каницова књига у Србији је  Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века. У тренутку кад је прва књига овог дела изашла из штампе, аутор је изненада преминуо 1904. године.  

ФОТОГРАФИЈА


Средином XIX века у Књажевцу је постојало неколико фотографских радњи – атељеа. За предратни период везују се Владисав Живковић, Светислав Панић, Михајло Крстић, док су чувени атељеи из седамдесетих година XX века Техника Василија Валета Николића, Звезда Михајла Крстића и Тимок Бранка Мирковића. Из новијег периода познате су фото-радње Зоом, ОК, и др.

ФИБУЛА

Римска крстаста фибула, IV век, Timacum Minus


Реч фибула је латинског порекла и настала је од глагола figere, што значи закопчати, спојити два дела. Различити су називи за фибулу: спучаница, скопчаница, игла осигурача, а код нас најпопуларнији немачки назив зихернадла.
Фибула је служила за причвршћивање одеће (да споји и задржи на жељеном месту два дела тканине). Временом је стекла и својства накита, јер се употребљавала на видљивим деловима одеће. Као елеменат накита код фибуле је најизраженија функционалност.
У употреби је од бронзаног доба до развијеног средњег века. Веома присутна у кићењу и одевању римског царског периода. У појединим раздобљима фибула је имала и значење одличја (византијски период).
У археолошкој збирци Завичајног музеја Књажевац чувају се фибуле пронађене на књажевачкој територији.

ФИЛИП ФЕРАРИ (1850-1917)

Лука Стефановић Ферари

 

Philippe Arnold Ferrari de la Renotière

Италијански племић, ексцентрични милијардер, нумизматичар и највећи филателиста свих времена у свету, рођен је у Паризу где је и живео. Своје огромно богатство трошио је на непрекидна путовања по свету и марке за своју непроцењиву колекцију.
У време Српско-бугарског рата 1885, враћао се са једног од својих путовања по Блиском Истоку, па га је српска стража заробила негде близу Пирота. Мислећи да је бугарски шпијун (јер је био обучен  као скитница), српски официри су одлучили да га одмах стрељају и тај задатак доделили жандарму Луки Стефановићу из Јаковца. Лука се сажалио на Ферарија и пустио га да побегне, а овај му је за узврат поклонио прстен са својим иницијалима.
После завршетка рата, Ферари је трагао за својим спасиоцем, па га је 1894. пронашао у Књажевцу. Побратимили су се у књажевачкој цркви, а Ферари је Луку тако богато наградио да је овај постао имућан пословни човек (имао и кафану Плуг). Прича се да је Ферари Луки понудио да дође да живи са њим у Паризу, што је Лука одбио изговарајући се на носталгију за родном грудом. Захваљујући овом пријатељству које је ушло у историју Књажевца, Лука Стефановић је у чаршији постао познат као Лука Ферари.