Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Ф, Х, Ц

Ф

Једна од најстаријих културних манифестација у Србији је књажевачки ФКМС  Фестивал културе младих Србије. У историји дужој од 50 година, окупљао је на хиљаде младих стваралаца из готово свих области уметничког изражавања. Многим сада познатим именима био је одскочна даска на почетку професионалне каријере. ФКМС се одржава и данас, а успомене на фестивалске сцене, просторе и извођаче чувају се у фестивалским зборницима, хроникама и „Тимочкој лири“ У Завичајној збирци Народне библиотеке „Његош“ чува се репринт издање „Флоре Кнежевине Србије“ Јосифа Панчића који је у потрази за грађом из области ботанике, зоологије и геологије неколико пута боравио у књажевачком крају. Осим учењака који су истраживали и писали о историји Књажевца, било је и оних који су места, људе и догађаје овековечили на фотографијама. Поред овдашњих фотографа и атељеа Светислава К. Панића или Михајла Крстића Звезде, ваља поменути И. В. Громана који је забележио призоре разарања у Српско-турском рату 1876. Занимљиво сведочанство о прошлим временима откривају римске фибуле пронађене на територији Књажевца. Неке од њих су једниствени примерци и чувају се у археолошкој збирци Завичајног музеја. На римском утврђењу Timacum Minus код Равне пронађена је мермерна глава скулптуре богиње Фортуне. А управо је срећа помогла ексентричном колекционару и милијардеру Филипу Ферарију да не изгуби главу у Књажевцу.  Преживео је захваљујуићи Луки Стефановићу из Јаковца, наставио пут по белом свету, а онда се опет вратио у Књажевац и побратимио са Луком, богато га наградио и „ушао“ у причу о дивном и необичном пријатељству.

Х

Први школски хорови у Књажевцу основани су 1842. Певачко друштво „Свети Стефан краљ Дечански“ основано је 1905, а на репертоару је имало световне и духовне композиције. Истоимени градски мешовити хор основан је 1983. и свом граду је до сада донео бројне награде са домаћих и међународних такмичења. Историја Књажевца памти људе попут Ђуре Хорватовића. Прича о овом војном стратегу је прича о борбама у Првом српско-турском рату и времену када се око Књажевца решавала и судбина Србије. Падом Књажевца, после тродневне борбе са седам пута бројнијом турском војском, српска страна је изгубила једну од најзначајнијих битака у овом рату. Чак су и моћне европске државе сматрале да је за Србију рат изгубљен. Ту вест пренеле су и једне лондонске новине 9. августа 1876. године. Много веселија и „укуснија“ прича долази из традиционалне кухиње књажевачког краја. Као некада, и данас овде се једе здрава и квалитетна храна – један од главних адута за привлачење туриста из разних крајева земље и света. Данас се жито чува у амбарима и силосима, а некада, у римско доба, чувало се у хореуму.

Ц

У Књажевачкој општини има пуно цркава и црквишта, а датирају из касноантичког и ранохришћанског периода, преко средњег века, новог доба, па све до данашњих дана. Завичајцима су речју и сликом представљају ови важни споменици црквене архитектуре и уметности. Сазнају када су грађене, где се налазе и које се цркве издвајају по лепоти, живопису или историјским личностима које су их градиле. Тако, најпознатије и најважније средњовековне цркве су црква Свете Богородице у Доњој Каменици из XIV века, бисер архитектуре и веома значајна по свом живопису, као и манастир Свете Тројице у Горњој Каменици из XV века, задужбина Лазара Бранковића, млађег сина Ђурђа Бранковића. Црква Светог Ђорђа у Књажевцу, изграђена 1835, једна је од првих са барокним звоником у ослобођеној Србији. Појмовима на слово Ц припада Ђока Цветковић, пионир српске кинематографије, једини закупац Плзенског пива, власник ретког примерка аутомобила Линколн КБ из 1932 и виле „Цветковић” на Џервиновом брду. У Књажевцу се родино Брана Цветковић, чувени чика Брана, свестрани уметник чије су књиге и данас међу најчитанијим делима на Дечјем одељењу књажевачке библиотеке. Значајан прилог познавању књажевачког краја дали су својим истраживачким радовима чувени Јован Цвијић и Владимир Карић.