Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

У

 

 

 

Општи појмови:
Завичајни појмови: удружења занатлија, удружења грађана, угоститељство, урбанистички план
Библиотека:
Музеј:



УДРУЖЕЊА ЗАНАТЛИЈА - ЕСНАФИ

Чланови еснафа у кафани Таково


Иако се још 1843. помињу Турци занатлије у Гургусовцу, први еснафи као организована удружења званично настају први пут 1852, а обухватали су 352 занатлије различитих струка са мешовитим еснафима. Седамдесетих година XIX века помињу се свећари, лончари, дунђери, калајџије, папуџије, поткивачи, качари, механџије, грнчари, ћурчије, бојаџије, абаџије... Они су располагали својим средствима, па су касније формирали занатску касу и фонд из којег су могли да позајме новац за унапређење делатности, али и за социјалну помоћ старим и оболелим члановима удружења и њиховим породицама.
Закон о радњама, који је регулисао положај занатлија, донет је 1910, и тиме опада улога еснафа.
После Другог светског рата покушало се са формирањем занатских задруга. Неке су интегрисане у велике фабрике и индустријску производњу, као нпр. индустрија обуће. Ниједна од ових задруга данас не функционише.


УДРУЖЕЊА

Удружење Тимочана и Крајинаца, основано је 1925. у Београду с циљем да допринесе завичају и бољитку студената и придошлица у Београду. И данас у граду функционишу разна друштва и удружења (Удружење за неговање традиције Извор, удружење планинара, параглајдера, резервних војних официра, ловаца, риболоваца, самосталних занатлија, студената, савез слепих и слабовидих, кинолошки савез, друштво за заштиту животиња...)

УГОСТИТЕЉСТВО

Хотел Париз

У турско време у књажевачком крају постојали су ханови, механе и кафане. Десетак година после ослобођења од турске владавине, у гургусовачком округу било је око 60 механа и кафана.
Богат кафански (друштвени, културни, грађански) живот, одвијао се у Књажевцу почетком XX века, а нарочито у периоду између два светска рата. Уочи Другог светског рата у књажевачком крају има 82 угоститељска објекта, од чега педесетак у вароши. Већина је била у власништву богатих трговаца и индустријалаца, али су их они давали под закуп кафеџијама.

Хотел Тимок

Међуратне кафане национализоване су 1948, а поједине су наставиле да раде у оквиру друштвеног угоститељског предузећа Бели Тимок, основаног 1952. Приватне кафане поново су почеле да се отварају тек шездесетих година XX века. Осамдесете године су време кафића. Први кафић у Књажевцу, JB, отворен је 1983.

УРБАНИСТИЧКИ ПЛАН

Први познати урабнистички план Књажевца датира из 1889. Урађен је по пројекту Моше Димића из Зајечара, али је изгубљен. Зна се и да је у то време постојао градски инжењер који је бринуo о развоју града.
Године 1953. урађен је први генерални урбанистички план, који је затим коригован 1972. са перспективом развоја до 2000.
Године 1989. рађен је и трећи генерални план, а радио га је архитекта Ненад Спасић.