Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Т

 

 

 

Општи појмови:
Завичајни појмови: Тимок, тимочки говор, Тина, Тимомед, Тимочка буна, Телевизија Књажевац
Библиотека: Торлак, Раде Томић
Музеј: Табула појтингеријана, теракота, тера сигилата, терме


ТИМОЧКИ ГОВОР

Карта подручја тимочког говора


Тимочко-лужнички говор, архаични штокавски говор (уз јужноморавски и сврљишко-заплањски) припада говорној зони призренско-тимочких говора. Њиме се говори на подручју општина Књажевац, Бела Паланка, Пирот и Бабушница, али и у неким општинама у Бугарској, нпр. Белоградчик.
Тимочким се говори у сливу три Тимока – Трговишког, Сврљишког и Белог. Говор књажевачког краја назива се још и торлачки и шопски.


Раде ТОМИЋ (1934–1985)

Рођен је 1934. у селу Папратна код Књажевца. За живота је објавио 4 збирке песама, За сутра увече (1966), Треће око (1969), Чари Новог Сада (1972) и Вулкан, мој брат (1976), а постхумно излазе његове збирке За звуком (1986), Година 5000. (2004) и Ливење звука (2008).
Први је добитник Бранкове награде. Оснивач је и уредник првог часописа за песништво Поезија, који је покренуо у Новом Саду 1968.

ТИМОК


Сврљишки Тимок

Централно место у књажевачком крају, у погледу хидрографије, заузима река Тимок. Тимок формирају две реке: Бели и Црни Тимок. Бели Тимок чине Сврљишки и Трговишки Тимок. Сва три Тимока са књажевачке територије (Трговишки, Сврљишки и Бели) примају воде са балканског планинског система. Бели или Књажевачки Тимок тече од Књажевца даље ка северу у линији паралелно са српско–бугарском границом на истоку и источним падинама Тупижнице на западу. Долина Белог Тимока састоји се из књажевачке котлине, вратарничке клисуре и зајечарске котлине. Дужина Белог Тимока је 51 km (дужина са Сврљишким је 115 km). Слив Белог Тимока покрива површину од 2.167 km2.
Све три реке (Трговишки, Сврљишки и Бели Тимок) примају велики број мањих притока на свом путу кроз књажевачко подручје. Ова три Тимока као и њихове притоке имају златоносне наносе.


ТАБУЛА ПОЈТИНГЕРИЈАНА

Део римске карте Табула појтингеријана


Табула појтингеријана је карта римских путева, исцртаних на 12 пергаментних листова. Очувано је укупно 11 листова и данас се чувају у Националној библиотеци у Бечу. Карта је откривена у XV веку. Име је добила по ренесансном хуманисти Конраду Појтингеру. Табула је настала око 340. године, а њен аутор је римски картограф Касторије.
На карти су представљени сви главни римски путеви од Британских острва до северне Африке. На овој карти римских путева уцртано је римско утврђење у селу Равна, Timacum Minus, које се налази на деоници пута  између данашњег Ниша (Naisso) и Арчара (Ratiaria) у Бугарској.

ТОРЛАК


Торлак је лист Завичајног друштва Тимочана-Торлака из Минићева. Идејни творац и уредник листа је мр Дејан Крстић, етнолог, председник Друштва.
Лист излази повремено. Први број је изашао на шестогодишњицу постојања Друштва, 1. новембра 2003. године. Објављује се неколико бројева годишње.

ТИНА


Акционарско друштво Тина – Тимочка индустрија намештаја, основано је 1945. као Универзал – погон за израду столарије. У нове хале сели се 1976. и добија име Тина. Бави се производњом намештаја од буковог дрвета. Од 1991. у производном програму доминира намештај намењен деци: креветићи, дечје собе и др. али и други намештај.

ТИМОМЕД


Предузеће је основано 1989. Поред меда, данас производи восак, прополис, пчелињи прах, матични млеч, репроматеријал и храну за исхрану пчела. Годишње произведе око 500 тона меда. У производним погонима Тимомеда прикупљени мед се прерађује и класификује – багремов, липов, цветни, ливадски, шумски мед. Продаје се на домаћем и иностраном тржишту. Осим бројних признања и медаља за квалитет, Тимомед је добио и сертификат о уведеном ХАСАП систему контроле безбедности хране, што му омогућава извоз и у земље Европске уније и Сједињене Америчке Државе. Добитник је и признања Здрава храна – Зелена јабука.

ТИМОЧКА БУНА 1883.

Гавра Аничић


Тимочка буна је народни бунт против тешког стања у Србији и режима краља Милана Обреновића. Буна је средином октобра 1883. захватила књажевачки, бољевачки и сокобањски крај с тенденцијом да се прошири на читаву Србију. Инспиратори и организатори буне били су припадници Радикалне странке.
У Књажевцу је буном руководио извршни одбор на челу са Гавром Аничићем. Мобилисана је народна војска, која је у Књажевцу бројала 1627 војника, наоружаних пушкама и са 2 топа. Регуларна војска Милана Обрановића успела је да угуши буну прво у сокобањском и бољевачком срезу, па се народна војска повлачила ка Књажевцу. Књажевачки војска поражена је у ноћи између 30. и 31. октобра и буна је угушена, а многи побуњеници заробљени. На суђењу пред Преким судом у Зајечару многи су осуђени на смрт или на дугогодишњу робију.

ТЕРАКОТА

Теракота је назив за предмете направљене од печене глине, најчешће за фигуралну пластику. Најстарији примери теракоте потичу из праисторије. У археолошкој збирци Завичајног музеја Књажевац налазе се праисторијске и античке теракоте које потичу из нашег краја.


ТЕРА СИГИЛАТА

Тера сигилата је врста луксузне римске стоне керамике, са сјајном црвеном превлаком. Пореклом је са Истока. На римском утврђењу Timacum Minus, код села Равна регистровани су фрагменти овакве луксузне керамике.

ТЕРМЕ

Терме југозападно од утврђења Timacum Minus

Терме су код Римљана јавна а ређе и приватна купатила у којима су се просторије и вода загревале специјалним уређајима. Терме су биле најкарактеристичније институције градског живота. У њима се одвијао интензиван друштвени и културни живот.
На римском утврђењу Timacum Minus код села Равна, археолошким ископавањима откривене су терме североисточно и југозападно од самог утврђења.

ТЕЛЕВИЗИЈА КЊАЖЕВАЦ

Студио Телевизије Књажевац, 2007.

Радио Књажевац, следбеник је Књажевачких новина и  почео је да емитује програм 6. јануара 1992.
Телевизија Књажевац почела је да емитује програм 1. новембра 1996. године. Сигналом је покривала град и околна насеља.
Приватизована је децембра 2007, а од 2009. више не постоји.