Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

T, Ћ, У

Т

Књажевац је мали град који има три реке: Трговишки, Сврљишки и Бели Тимок. Све три реке доприносе лепоти књажевачког краја, а колико су драгоцене, говори податак да у водама које примају са Старе планине, Тупижнице и других побрђа и планина има честица злата. Зато народ каже: „На Тимоку, на златном потоку“. Тимок је и антрoпогеографска област, са драгоценим културним благом. Драгоценост је и карта римских путева Табула Појтингеријана, на којој су представљени сви главни римски путеви од Британских острва до северне Африке. Чува се у Националној библиотеци у Бечу. За наш крај је значајна јер је на карти уцртан  Timacum Minus,  најстарије римско војно утврђење у тимочкој области, које још увек чека да буде потпуно истражено. На овој локацији откривене су терме. Била су то римска јавна купатила, али и место где се одвијао интензиван друштвени и културни живот. О политичким приликама и тешком стању у Србији крајем 19. века сазнаје се и кроз причу о Тимочкој буни 1883. и судбини учесника и вођа овог народног бунта, Алексе Аце Станојевића и Гавре Аничића. Тужној причи о привреди у Књажевцу некад и сад припада прича о фабрици намештаја „Тина“, настављачу традиције у занатској преради дрвета и познатом извознику на тржиштима Европе и САД. „Слатка“ прича долази из предузећа „Тимомед“, које окупља књажевачке пчеларе. У научним круговима позната су имена лекара Косте Коче Тодоровића и Александра Белића, који је проучавао тимочки говор. На њему пише Љубиша Рајковић Кожељац, а речник је саставио Јакша Динић. Познат у књижевним круговима је и Раде Томић, песник из Папратне, чије име носи међународни песнички конкурс.

Ћ

Прича о настајању ћирилице и Вуковој борби за реформу српског језика и правописа позната је „завичајцима“ из уџбеника, па се у радионици само обнавља школско знање. Подсећају се и предмета из етнолошке збирке Завичајног музеја Књажевац. Ту се чува један од најлепших делова женске народне ношње тимочко-заглавске области. Зове се ћурде, ћурдија или зубун, богато је украшен цветним мотивима и апликацијама и право је ремек дело домаће радиности. А први помен занатлија у Гургусовцу датира још из 1843. Први еснафи као организована удружења званично настају 1852. Обухватали су више од 350 занатлија различитих струка. Међу њима су биле и ћурчије, мајстори за израду производа од коже.

У

У оптшини Књажевац постоје угоститељски објекти који свој опстанак и ширење делатности наслањају на идеју о развоју планинског и сеоског туризма, нарочито после почетка изградње туристичког центра на Старој планини.  А све је почело у турско време, отварањем првих ханова. Затим су дошле механе и, на крају, кафане. Почетком 20. века у књажевачким кафанама одвијао се богат друштвени, културни, политички живот. У предратним кафанама одржавали су се пословни састанци богатих трговаца, индустријалаца, адвоката. Неке су биле штабови политичких странака. У кафанама су се организовале игранке, чајанке, дансинзи, кермеси, матинеи. У кафани „Таково“ основана је прва школа играња, Књажевачко певачко друштво, прва аматерска позоришна трупа. У многима су се играле позоришне представе. У некадашњим књажевачким кафанама постојале су читаонице и радили су први биоскопи. Нека несрећна урбанистичка решења довела су до тога да многих објеката који су били „квасац варошком грађанском животу“ више нема. Књажевчани се надају да ће актуелни план развоја и изградње Књажевца дати модерна решења, али и да ће сачувати прелепе дрвореде и паркове, као и све оно што представља завичајну културну баштину.