Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Р, С

Р

Најстарија књига која се чува у Народној библиотеци „Његош“ је изузетно добро очуван примерак Вуковог „Српког рјечника“ из 1852. године из којег, на основу списка пренумераната сазнајемо да су просвећени Гургусовчани  показали велико интересовање за књигу и пре оснивања Читалишта 1860. У збиркама Завичајног музеја Књажевац чува се велики број рестаурираних музејских предмета. На фотографијама документован је процес рестаурације римског надгробног споменика са утврђења Timacum Minus.  Из доба Римљана потичу и рани подаци о рударењу у књажевачком крају, који је некада имао чак шест рудника. Ратне године и војске које су прошле овим крајем донеле су Књажевцу многа страдања и разарања, али и људе који су се својом храброшћу и борбом за ослобођење обезбедили себи место у историји. Своје место међу уваженим „завичајцима“, свако из своје области и струке, имају књижевник Љубиша Рајковић Кожељац, уметник Раде Ристић, градитељ моста у центру Књажевца Боривоје Раденковић, сликар Светлана Раденовић. О овим и сличним темама везаним за друштвена питања, културу и уметност писали су у часопису „Развитак“ многи јавни, радници у култури, научници, академици. „Развитак“ представља својеврсну енциклопедију, ризницу духовног блага Тимочке крајине. Хроничар свих дешавања у вароши била је и Радио телевизија Књажевац, чији се добар део архиве чува у Библиотеци. А кућа памћења чува и дело Лује Адамовића, ботаничара који је први освојио Миџор и изучавао ретке биљне и животињске врсте које живе на Старој планини.

С

Један од најзаслужнијих научника за познавање старина Тимочке крајине био је свакако Маринко Станојевић. У својим делима писао је о античким споменицима,  градовима Равна и Кожељ, градиштима, историјским успоменама из доба ратова Немањиних у Тимоку, старим црквама и манастирима, натписима и записима у Тимочкој крајини. Бурна историја књажевачког краја записана је и на споменицима које су, у знак сећања на важне људе и догађаје, Књажевачни подизали широм општине. А неки људи су, попут радикалског првака Алексе Аце Станојевића, једног од предводника Тимочке буне, оставили иза себе вредности које се убрајају у споменике културе. Кућа Аце Станојевића је Музеј града у Књажевцу. Забележено је да је један од првих писмених људи у нашем крају био Иван Стојковић, први аутомобил модерног дизајна возио је велики хуманиста и лекар Радивоје Савић. Књижевник, библиотекар и велики љубитељ завичаја Бранислав Бане Стојадиновић остаће упамћен не само по свом књижевном раду, већ и по ризници прикупљеног и сачуваног завичајног блага. Средња генерација памти и Драгољуба Сандића Санду и његове илустрације у „Цврчку“. Прилог познавању културне историје нашег краја дала је Слободанка Станковић Илић, а Књажевачни су поносни и на чињеницу да врсни новинар и аутор књиге „Монтевидео, бог те видео“ Владимир Станковић потиче из њиховог краја. Стеван Лазаревић Чутка остао је упамћен као неко ко је строго водио рачуна о реду и хигијени у Средореку. Ово мало острво, сво у зеленилу, са кафаном и баштом, павиљоном за музичаре и простором за играње, клупама, клацкалицама, љуљашкама и плажом било је права оаза за децу и младе – дању, а за старије – увече. На спортским теренима окупљали су се чланови Соколског друштва „Душан Силни“ и држали јавне часове „ради подизања националне свести и оплемењивања духовне и физичке снаге народа путем физичког и моралног васпитања“. О здравом животу младих и боравку у природи бринуло је Скаутско друштво „Стег“. Завичајци треба да знају и то да је прва књажевачка рок група „Сенке“ и да рок музика у Књажевцу живи већ 50 година.