Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

С

Ел. пошта Штампа ПДФ

 

 

Општи појмови:
Завичајни појмови: Соколско друштво „Душан Силни“, Средорек, Маринко Станојевић, Драгољуб Сандић, „Сенке“, споменици
Библиотека:
Музеј:


СЕНКЕ



Сенке су прва књажевачка рок група, настала 1963. Успешно су наступали на Нишкој гитаријади, Фестивалу културе младих Србије и другим такмичењима. Чланови бенда били су Војкан Лазић, вокал и ритам гитара, Миодраг Радосављевић Пеле, соло гитара, Божидар Милојевић Бобан, бас гитара, Слободан Милошевић Шиља, бубњеви и Славиша Раденковић Саша, тромбон и бубњеви. Заједно су свирали до 1975. године.

 

Маринко СТАНОЈЕВИЋ (1874-1949)

 

Маринко Станојевић

 

Маринко Станојевић, фолклориста, дијалектолог, антропогеограф, етнолог, историчар, политичар и просветни радник,  један je од најзаслужнијих научника за познавање Тимочке крајине.
Занимљиво је да се мање ослањао на претходне штуре радове везане за области свог интересовања, а више се уздао у свој конкретни теренски рад. Као пасионирани лингвиста нарочиту пажњу је придавао старим записима и натписима, које је преписивао и проучавао.

Најважнија дела Маринка Станојевића о књажевачком крају су антропогеографски радови Заглавак (1913) и Тимок (1940), а пуно података садрже и Зборници прилога за познавање Тимочке крајине.

СОКОЛСКО ДРУШТВО ДУШАН СИЛНИ


Соколско друштво проистекло је из Гимнастичког друштва Душан Силни формираног 1908. Основано је 1910. године ради подизања националне свести и оплемењивања духовне и физичке снаге народа путем физичког и моралног васпитања. У почетку су његови чланови били ученици Гимназије, а касније и други грађани. Чланова је било око 150 у вароши, али су постојале соколске чете и у селима. Имало је гимнастичку, коњичку и бициклистичку секцију, а после изградње Народног дома драмску секцију и читаоницу.

Коњичка секција Соколског друштва


РАДИВОЈЕ САВИЋ (1900-1945)

Родио се у Књажевцу. Студије медицине започео је у Загребу, а онда је отишао у Беч. Међу његовим професорима било је чувених стручњака светске медицине, попут Сигмунда Фројда. Из Беча се вратио са лекарском дипломом и супругом Олгом, рођеном Бечлијком. Иако му се смешила сјајна каријера на Универзитету у Бечу, Радивоје Савић је одлучио да се врати у Србију, и то у Књажевац. Радио је у Рударској амбуланти, показивао велики ентузијазам при обављању редовних обавеза и био омиљени лекар у народу.
Др Радивоје Савић обављао је и приватну праксу у својој кући. Његова ординација била је најбоље опремљена у вароши. Имао је лабораторију са микроскопом и рендген-апарат.
Гестапо га хапси 1942, а касније је пребачен у злогласни нацистички логор Дахау где је умро 1945. од пегавог тифуса.
До 1991. по њему се звао Медицински центар у Књажевцу, а једна од улица и данас носи његово име.



др Радивоје Савић

СРЕДОРЕК

Простор на десној обали Сврљишког Тимока назван је Средорек, јер га је с једне стране омеђивао Тимок, а са друге вода из Цветкове воденице, па је био као неко острво и до њега се долазило мостићима.
Двадесетих и тридесетих година XX века, Стеван Лазаревић Чутка на том месту држи кафану која ради само преко лета. Постојала је и пешчана плажа за купање, Мали јаз, са кабинама за пресвлачење. Како је Тимок био зајажен дрвеном браном, било је и чамаца за изнајмљивање.
После Другог светског рата и даље су се у Средореку одржавале игранке, а касније су изграђени спортски терени и играла се кошарка, одбојка, фудбал и рукомет.
У последњих неколико деценија, Средорек је био напуштен, а 2008. уређено је шеталиште дуж обале Сврљишког Тимока.

СЕКИРА

Најстарија секира потиче из старијег каменог доба (палеолита). Биле су то примитивне секире израђиване од камена. Секира је универзална алатка која у млађем каменом добу (неолиту) добија низ различитих типова услед развоја земљорадње. Секире су се употребљавале током читаве историје, у антици, средњем веку па све до данас.
Археолошка збирка Завичајног музеја Књажевац у свом саставу поседује и одређен број праисторијских, римских и средњовековних секира које су  пронађене на књажевачкој територији.

Праисторијска секира, камен, Радичевац

ДРАГОЉУБ САНДИЋ (1951-2000)

Дипломрао на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку графике. Бавио се графичким дизајном и за свој рад био више пута награђиван. Дуги низ година радио је у Ноти. Урадио је веома важну и прву те врсте презентацију на CD-у и сет разгледница под називом 2000 разлога да волимо Књажевац за Завичајни музеј и Скупштину општине. За Завичајни музеј урадио је плакат за Вече отвореног срца и портрет Алексе Аце Станојевића.

 

СПОМЕНИЦИ

У Књажевцу и околини постоји велики број споменика, спомен бисти, спомен чесама, подигнутих у знак част значајних личности или страдалима у балканским ратовима, као и Првом и Другом светском рату.
Укупан број споменика је 145, од чега је 59 пирамида, 24 чесме, 45 плоча, 11 биста, 4 костурнице и осталих 2. У самом граду је 26 споменика, у Вини 7, а у осталим насељима од 1-4 (од 61 насеља).
Споменик слободе – Спомен парк, представља групу епиграфских споменика који говоре о историји Књажевца и околине од 1804. до 1944 и посвећен је свим жртвама ослободилачких ратова.
Дело је архитекте Богадана Богдановића. Освећен је поводом 30-годишњице ослобођења Књажевца. Поред епиграфских и рељефних споменика у камену, доминирају и капија са стријумом и сунчаним сатом, као и два споменика.

Споменик слободе