Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Њ, О, П

Њ

Књажевачка библиотека носи Његошево име од 1973. године, мада је било предлога да се она назове по нобеловцу Иви Андрићу или Стевану Јаковљевићу. У Народној библиотеци „Његош“ чува се биста овог црногорског владике, једног од најзначајнијих српских писаца, аутора историјско-филозофског спева „Горски вијенац“. Бисту је израдио Витомир Костадиновић и захваљујући тој чињеници најстарија установа кулутре у Књажевцу понела је Његошево име.

О

Некадашњи становници књажевачких села од лошег времена штитили су се опанџаком. Преко двопређних чарапа носили су опанке, купљене у некој од књажевачких занатских радњи. Данас у Књажевцу нема опанчара, а некада их је било петнаестак. Чувени је био Драги Милосављевић, који је за свој изузетан рад награђен у Лондону далеке 1907. године. Годину дана пре тога, 1908. у Књажевцу је отворено прво обданиште, са забавиљом Ангелином Нешић. Из још даље прошлости књажевачког краја је прича о Милошу Обреновићу и његовој дипломатији која је утицала и на књажевачки крај. Најважнији историјски моменти везују се за спаљивање злогласне Гургусовачке куле и изградњу цркве која је на поклон од књаза добила звона и јеванђеље. Своју причу имају Официрски дом, сада неправедно запуштен, а не тако давно место културних дешавања и спортских приредби, и општинска зграда, изграђена почетком 20. века. Читав један век касније, и даље је место где се доносе најважније одлуке за Књажевац и Књажевчане. Међу важним пословима челних људи општинске власти свакако је заштита и унапређење културне баштине књажевачког краја.

П

Прво откриће пећинског сликарства у Србији забележено је на територији књажевачке општине, надомак села Габровница код Калне. Стручњаци су открили да се представе гарежом насликаних коња могу везати за сам крај бронзаног и почетак гвозденог доба. О томе да су Римљани боравили на овим просторима постоје бројни споменици. На римском утврђењу Timacum Minus код села Равна откривене су посуде које су служиле за чување жита. Оваква посуда код Грка се звала питос, а Римљани су је називали долијум. Универзални украсни предмет, прстен, постојао је још у праисторији. Било да је само парче жице обмотано око прста, или направљен од злата и опточен драгим камењем, прстен је одувек био статусни симбол онога ко га носи.  У Археолошкој збирци Завичајног музеја Књажевац чува се одређени број римског средњовековног прстења, пронађеног на књажевачкој територији. Ближој историји књажевачке вароши припада прича о развоју позоришне уметности у Књажевцу. Прва аматерска позоришна група основана је крајем 19. века. Прве представе играле су се у кафанама и хотелима: „Касина“, „Српска круна“, „Париз“. Књажевачко аматерско позориште, основано 1945, радило је у Народном дому, имало око 200 глумаца и изузетно богат репертоар. Први управник и редитељ био је Добрица Веселиновић Довес. Средином 19. века успостављена је прва поштанска станица у Гургусовцу, 1855. у Гургусовац стиже први телеграф, 1896. штампана је прва разгледница, а 1903. зазвонио је први телефон. „Завичајци“ сазнају још и о томе када су у овом крају изграђени први путеви, чиме се бави палеографија, када је и зашто Јосиф Панчић боравио у Књажевцу, ко су Томислав Паунковић и Светислав Првановић, зашто је важан Драгољуб Дража Павловић и када је и како Живојин Жика Павловић, двоструки добитник НИН-ове награде,  снимао у Књажевцу филм „Заседа“.