Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

М

 

 

 


Општи појмови:
Завичајни појмови: Јован Мишковић, моравска кућа, Предраг Милошевић, Мрље, Милисав Марковић
Библиотека: Монографија „Књажевац и књажевачко подручје“, Мeae memoriae
Музеј: Меркур, Марс

МЕРКУР


Меркур, бронзана статуета, II – III век, Timacum Minus

 

(lat. merx – роба) – гласник богова, бог трговине и профита у римској митологији. По овом божанству планета Меркур је добила име. Већина његових карактеристика и митова позајмљена је из грчке митологије, а односе се на грчког бога Хермеса. Култ Меркура уведен је у Рим захваљујући развијеној трговини с јужноиталским и сицилијским градовима.
Меркур је син Јупитера, врховног бога римске митологије, и нимфе Маје. Представљен је са крилатим сандалама и са крилатим шеширом. У руци најчешће носи штап обавијен змијама – кадуцеј и кесу новца. Понекад се приказује са рогом изобиља, а крај њега су представљени петао, корњача или ован.
У археолошкој збирци Завичајног музеја Књажевац налази се бронзана статуета Меркура која је откривена приликом археолошких ископавања на римском утврђењу Timacum Minus.



МОНОГРАФИЈА


Скупштина општине Књажевац именовала је 1971. координациони одбор за израду монографије Књажевац и књажевачко подручје. Уредник је био Никола Мицић Ланда (1910-1981), учитељ, јавни и културни радник и покретач неколико локалних гласила.
На писању монографије радили су стручњаци из разних области. Има 25 тема које обухватају историју од памтивека до 1977, привреду, здравство, школство, спорт и културу.  Рукопис монографије, који има 3000 куцаних страна, чува се у Завичајној збирци Народне библиотеке Његош и не даје се на коришћење.


СТЕВАН МАЧАЈ (1823-1889)



Мађарски племић Стеван Мачај (1823-1889) – магистар хирургије и бабичлука и доктор медицине, родом из Будима, био је лекар у Књажевцу од 1859. до 1871.
Поред тога што је одлично обављао лекарску праксу, др Мачај је, као дописни члан Српског ученог друштва, оставио драгоцена сведочења о Књажевцу. У Грађи за топографију округа књажевачког са картом, изашлој у Гласнику Српског ученог друштва 1866, Мачај описује хидрографију, опште и здравствене прилике, старине, народне обичаје и разне заблуде и празноверја у књажевачком крају.

MEAE MEMORIAE


Моје успомене из рата 1912-1913, књига сећања артиљеријског мајора Саве Јеремића, описује ратни пут Тимочке дивизије у балканским ратовима. Штампана је 1914. у штампарији Љубомира Нонића и прва је ручно слагана и машински штампана књига у Књажевцу.


МАРС

Жртвеник бога Марса, Архео-етно парк у Равни


Поред Јупитера (врховног бога римске митологије) Марс је најзначајније италско и римско божанство. У званичном култу Марс је првенствено бог рата, али га је сеоско становништво сматрало божанством земљорадње и сточарства.
У лапидаријуму Архео-етно парка у Равни налази се жртвеник посвећен овом божанству. Жртвеник бога Марса откривен је приликом археолошких ископавања на римском утврђењу Timacum Minus.

МИШКОВИЋ ЈОВАН (1844-1908)




Војник и научник, академик. Написао је много радова из историје ратова, тактике и географије.
Јован Мишковић је био заинтересован за културно-историјске споменике књажевачког краја. Он је пружио прилог познавању књажевачког краја у списима које је за собом оставио - Књажевачки округ (Гласник Српског ученог друштва, 1881),  Две старе цркве у Књажевачком округу и Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији.

МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ (1831-1908)




Књижевник, преводилац, академик.
Написао је више од сто књига о Србији 19. века, а најзанчајнија су Кнежевина Србија (1876) и Краљевина Србија (1884). У Кнежевини Србији штампан је опис нашег краја – Кнежевачки округ.
У Краљевини Србији допуњује ове податке.  Осим у овим обимним монографијама, Милићевић је књажевачки крај описао и у неким путописима.

МОРАВСКА КУЋА

Кућа из Берчиновца, Архео-етно парк у Равни


Моравска кућа је достигнуће сеоске народне архитектуре и она је један од типова народног градитељства настала у долини Мораве. Централана просторија са огњиштем – ижа, у тимочком крају је била централно место окупљања. Поред ове просторије налази се најчешће још једна – голема соба и, код развијенијег типа, мања девојачка соба. Старији тип ових бондручара има раван трем, док се код развијеног типа јављају и лукови на дрвеном трему који постају препознатљив знак моравске куће. Постоје и примери са уздигнутим делом трема за које се каже да су на ћошку или на јастук. Оне су често грађене са подрумом зиданим од камена у којем су се налазиле помоћне просторије. Кровни покривач је обично ћерамида која покрива дрвену конструкцију, а у старопланинском крају препознатљив је и димњак/оџак веома здепастог облика са поклопцем који се зове и баџа.

ПРЕДРАГ МИЛОШЕВИЋ (1904-1988)




Пијаниста, композитор, диригент, педагог, рођен је у Књажевцу у трговачкој породици у којој је увек било пуно музике. Студирао је у Минхену и Прагу и то клавир, дириговање и композицију и стекао три дипломе. Да би преживео у Прагу ради као руководилац хорова, свира у биоскопима, у баштенским ресторанима. Између два рата он у Београду диригује, компонује, бави се педагошким радом.
Његова дела: Гудачки квартет, Симфонијета, Мала клавирска свита, Сонатина за клавир, више хорских композиција и сценске и филмске музике.
Писао је есеје, студије и коментаре из области музике.
Пуно је путовао и говорио многе стране језике, поред бројних превода и препева музичко-драмских дела које је преводио са пет језика, превео је и нека књижевна дела.
Био је велики љубитељ књижевности, уметности, архитектуре, филма и чест гост галерија и музеја. Књажевачкој библиотеци годинама је поклањао књиге.
Председавао је жиријем на Фестивалу културе младих Србије.

МРЉЕ




Књажевачка рок група настала 1982. и званично трајала до 2007, када је одржан опроштајни концерт у великој сали Дома културе.
Рад групе може се посматрати у две целине: до снимања албума и након снимања албума. У групи је свирало у две поставе дванаесторо музичара.
Постава која је снимила албум (плочу и касету) за ПГП РТС: Срђан Љубисављевић-Цар, гитара; Бојан Ђорђевић-Џејсон, гитара; Зоран Јеленковић-Шаца, клавијатуре; Дарко Мицић, вокал; Горан Здравковић-Зврле, бубањ. Ова група свирала је ауторске композиције и наступала на бројним фестивалима и концертима у Књажевцу, Зајечару, Нишу и др... Препознатљиве песме су: Оштрица, Са мрљама на уснама, КП домци, Признај да волиш ме, Волим шкрипу дасака трулих и др...

МИЛИСАВ МАРКОВИЋ (1863-1910)

Милисав Марковић, Љуба Божиновић



Рођен је у Књажевцу где је као самоуки сликар живео и радио све док за њега није сазнао Никола Марковић, познати сликар који је сликао иконостас за цркву Светог Ђорђа у Књажевцу. Он га је узео за ученика и упознао са основним појмовима цртања и сликања.
У Београд прелази 1903. године. Поред рада на иконописању и живописању храмова у источној Србији и другим деловима Србије, Милисав Марковић бавио се и другим сликарским темама.
Нарочито се издвајају грађански портрети, који дају посебан допринос познавању културне историје Књажевца, а које је радио за припаднике имућних књажевачких породица.
У Завичајном музеју Књажевац чувају се портрети Саре и Гавре Аничића као и Љубе Божиновића, пријатеља и сабораца Алексе Аце Станојевића у Тимочкој буни.