Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Л

Ел. пошта Штампа ПДФ

 

 

Општи појмови:
Завичајни појмови: лекари, Леда, Ле Корбизје
Библиотека: Лапидаријум
Музеј:


ЛАПИДАРИЈУМ

Лапидаријум, Архео-етно парк, Равна


Лапидаријум (lat. lapis, lapidis – камен) – збирка камених споменика; музеј или његово одељење у коме се чува таква збирка.

Завичајни музеј Књажевац у свом саставу има и један лапидаријум, у Архео-етно парку Равна. У њему су изложени римски камени надгробни споменици и жртвеници нађени приликом археолошких истраживања римског утврђења Timacum Minus.

Римски надгробни споменици са натписом значајан су и веома поуздан извор за познавање војних, административних, етничких, друштвених, културних и верских прилика на овом подручју.

 

Ле Корбизје

Ле Кобизје, Књажевац


Био је архитекта и урбаниста, али и сликар, вајар и писац. Један је од оснивача кубистичког правца базираног на геометријским облицима. Познат је и као суоснивач пуризма.
Пуно је путовао по Европи и свету. Посебно је занимљиво да је у својим путовањима на исток Ле Корбизије посетио и Књажевац и то у више наврата и да је ноћио у данас порушеном хотелу Париз. О томе је писао и делу Путовање на Исток (Le voyage d'Orient). Постоје цртежи града које је израдио у Књажевцу, као и фотографија ћупа који је ту купио. Кажу да се до краја живота радо сећао Књажевца, ћупа и хотела Париз.

 

ЛЕКАРИ



прва болница у Књажевцу



Гојко Марковић, који није био школован лекар, отворио је 1836. приватну болницу за лечење пацијената од тешке болести - ендемског сифилиса, френге, која се у то доба ширила Тимочком крајином. Ово је прво организовано лечење у Гургусовцу.
Првог ученог лекара Гургусовац добија 1839. Био је то Ђоко Новаковић.

У Књажевцу је као лекар радио и др Стеван Мачај, а у периоду између два светска рата лекарском праксом бавили су се др Радивоје Савић, др Милутин Велимировић, др Лека Ђоковић који је имао приватну ординацију у центру вароши.

др Лека Ђоковић



Прва болница, шпитаљ, (на месту данашње зграде обданишта Црвенкапа) почела је да се гради 1847, а отворена је 1851. После Другог светског рата, 1950, болница је пресељена у зграду Рударске школе (данас Техничка школа), а преко пута се налазио Антитуберкулозни диспанзер, некадашња Рударска амбуланта (данас зграда Центра за социјални рад). Дечји диспанзер налазио се у згради данашњег Завичајног музеја.
Медицински центар основан је 1964, а његов први управник био је др Миодраг Антонијевић. Болничка зграда отворена је 1968, а нови део Дома здравља изграђен је 1984. У овој згради и данас ради Здравствени центар Књажевац.

ЛЕДА

Индустрија обуће и пластике Леда основана је 1959. Брзо постаје једна од водећих фабрика обуће у СФРЈ, позната пре свега по производњи женске модне обуће. У време свог највећег успеха, седамдесетих и осамдесетих година XX века, Леда има неколико хиљада запоселних, производи више од 2.000.000 пари обуће годишње, Кикерс ципеле, има продавнице на најпрометнијим местима у многим градовима Југославије, а 50% својих производа извози на тржиште западноевропсих земаља, Русије и Сједињених Америчких Држава. До пада производње долази деведесетих година, у време велике економске кризе у држави. Фабрика је из стечаја приватизована 2004. и у саставу је италијанске компаније Falc East.