Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Љ, М, Н

Љ

Књажевчани се са носталгијом сећају времена када су се, почетком 20. века, у Љубином бранику организовале првомајске прославе. Љубин браник је брдо крај Књажевца које је у туско време припадало Ибиш-аги, а добило је име по сину једног гургусовачког капетана. Љути поток запамћен је, међутим, по штети коју је правио Књажевачнима који су живели поред Џервиновог брда. Ове и многе друге приче приповедале су некада давно мајке и баке својој деци и унуцима, који су прве дане након рођења проводили у љуљкама. Овај богато украшен предмет из народне традиције израђен од вуне, лана или памука, служио је као колевка и претеча је данашње носиљке за бебе. Деца најбоље расту окружена љубављу, а 14. фебруар, било да се слави као Свети Трифун или Свети Валентин, у књажевачким Завичајном музеју се, у част љубави и вина, обележава као „Вече отвореног срца“.

М

У Археолошкој збирци Завичајног музеја Књажевац чува се бронзана  статуета Меркура, бога трговине и профита у римској митологији. Откривена је приликом археолошких ископавања на римском утврђењу Timacum Minus. На истом месту откривен је и жртвеник бога Марса, који се налази у лапидаријуму Архео-етно парка у Равни. Прилог познавању ових и многих других културно историјских споменика дао је Јован Мишковић, члан Српског ученог друштва и председник Српске Краљевске академије од 1900. до 1904. године. Поред плана тврђаве у Равни, Мишковић је за собом оставио и белешке о археолошким налазиштима у долини Тимока. Грађанске портрете имућних Књажевчана оставио нам је сликар Милисав Марковић. Предраг Милошевић, један је од најзначанијих људи рођених у Књажевцу, а музичкој уметности оставио је дела капиталне вредности. За Књажевац и оне који су свој музички укус градили осамдесетих година прошлог века, значајна је рок група „Мрље“, чија музика, повремено, може да се чује и данас.

Н

На слово Н је ношња, народна и градска. Ту су бошча, пафте, зубун и либаде, бареш, сако и шешир. Специфичну ношњу књажевачког краја временом су заменили кројеви европејске моде. Ипак, она је сачувана од заборава. Драгоцене одевне предмете из 19. и 20. века становника Тимока, Заглавка и Буџака чува Завичајни музеј Књажевац, као део богате културне баштине књажевачког краја. Времешни Књажевчани чувају успомену на Народни дом и кафану „Национал“, места у којима су некада редовно организовале позоришне представе, рок концерти, изложбе, игранке, биоскопске пројекције.