Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

К

 

 

 

Општи појмови: Култура и културна баштина
Завичајни појмови: Књажевац, корзо, Кожељ, Кадијски крст, Књажевачка омладина, Књажевачке новине, Књижевни клуб „Бранко Миљковић“
Библиотека:
Музеј: конзервација


КЊАЖЕВАЧКА ОМЛАДИНА


Књажевачка омладина основана је 1891. Проистекла је из Читаонице која је престала са радом 1888. Окупљала је младе, у почетку из редова трговаца, а касније и других занимања. Имала је три огранка: Недељну празничну школу, певачку дружину и читаоницу.
Ученици Недељне празничне школе били су углавном млађи шегрти који су ту стицали основно опште образовање и припремали се за будући живот занатлија. Школа је радила до Првог светског рата.
Богат књижни фонд читаонице, нотне партитуре певачке дружине, слике, карте и знамења Књажевачке омладине уништили су Бугари 1915. Књажевачка омладина постојала је све до Другог светског рата.
Опстајала је захваљујући приходима од приредби, игранки и забава. Обезбедила је прилог и била један од иницијатора изградње Народног дома који је у годинама пред Други светски рат, па и касније, био центар културних збивања у вароши.

 

КОНЗЕРВАЦИЈА
(lat.conservator – чувар, спасилац)

Конзервација је стручни и технички поступак којим се спречава пропадање уметничких дела, културно историјских споменика и музејских предмета. У Завичајном музеју Књажевац постоји конзерваторско одељење које брине о очувању живота музејских предмета.

 

Музејски предмет пре и после конзервације


КЊАЖЕВАЦ


је административни, образовни, културни и привредни центар општине.
Општина Књажевац налази се у источној Србији, у Тимочкој крајини, припада Зајечарском округу, укупне је површине 1.202 км2 и представља четврту по величини општину у Републици Србији,  има 85 сеоских и једно градско насеље, по попису из 2011, има око 31.000 становника, од којих 18.000 живи у граду. Књажевац се налази на 219 м надморске висине, у Књажевачкој котлини, испод обронака Старе планине, Тупижнице и Тресибабе. Књажевачком котлином протичу три Тимока: Сврљишки, Трговишки и Бели Тимок.
У јануару 1859. град је назван Књажевац по српском књазу Милошу.



КОРЗО


У Књажевцу је корзо постојао још пре Другог светског рата. Шетало се тада тротоаром – од улице Цара Душана до Чика Љубине (данашње улице Лоле Рибара), и то радним даном увече, а недељом и празником око подне. После Другог светског рата корзо силази и на сам простор Трга ослобођења, до каменог моста. У вечерњим часовима, од првог мрака до 22 сата, неколико стотина Књажевчана шетало је корзоом. Ово је била најјефтинија и најздравија забава у граду коју је могла да поремети само јака зима или нека елементарна непогода. Касније се корзо сели на Кеј Вељка Влаховића. Опстао је све до половине осамдесетих.



КОЖЕЉ

Код села Кожељ, на узвишеном платоу, на левој обали Тимока,  смештено је касноантичко утврђење. Саграђено је од камена, опека и облутака у трошном малтеру. У подножју утврђења налазило се подграђе опасано бедемом, подигнуто вероватно у VI веку.
Средњовековни град Козаљ, заједно са Сврљигом и Равном, порушио је Стефан Немања, на свом походу на Угаре 1183. године.
У дворишту садашње сеоске цркве налазила се старија ранохришћанска црква. Одавде потиче натпис на надвратнику из 1239. који се сматра најстаријим писаним спомеником Тимочке крајине. Овај надвратник се чува у Завичајном музеју у Књажевцу. Садашња црква посвећена је светом Арханђелу Гаврилу и подигнута је 1892.


КАДИЈСКИ КРСТ

 

је место поред нишког пута - данас простор Ауто сервиса Подвис и фабрике обуће Релакс, где су била подигнута три крста. Први је подигнут 28. маја 1853. године са посветом вароши Гургусовац, други је био посвећен Светој Тројици, трећи палим ратницима у српско – турским ратовима (1876 - 1878) и подигао га је Лазар Митровић Кадија. Приликом изградње Сервиса ови објекти су били склоњени. Први је обновљен и поново освећен 14. новембра 1995.
На овом месту Завичајни музеј Књажевац је прикупио археолошки материјал 1987, 1988. и 2003. Прикупљена грађа указује на постојање вишеслојног насеља из бронзаног и гвозденог доба. Осим овог праисторијског материјала на Кадијском крсту пронађен је и један средњовековни мач. Овај археолошки материјал чува се у Завичајном музеју.


КЊАЖЕВАЧКЕ НОВИНЕ

су локалне новине чији је оснивач општина Књажевац. У почетку су биле у саставу Ноте, а касније Јавног информативног предузећа Књажевац. Први број је изашао 4. септембра 1978. Први уредник Књажевачких новина био је Никола Мицић Ланда.
Излазиле су два пута месечно, а касније једном недељно. Штампане су у тиражу од 12.000 примерака и бесплатно достављане запосленима и грађанима.
Редовно су излазиле до 1991, а од тада до 1999. излази по неколико бројева годишње.
Последњи, 421. број, изашао је 2000.


КЊИЖЕВНИ КЛУБ БРАНКО МИЉКОВИЋ

У новембру 1970, група младих књажевачких песника основала је Књижевни клуб „Бранко Миљковић“ који је радио при Матичној библиотеци до 1975, а онда се угасио. Две деценије касније, 1995, Књижевни клуб Бранко Миљковић поново окупља књижевне ствараоце, има значајну издавачку продукцију и активни је учесник у културним збивањима града. У раду Клуба учествовало је и учествује око 70 чланова, а међу најактивнијима су Обрен Ристић, Војислав Аранђеловић, Слободанка Станковић–Илић, Небојша Ђорђевић, Далибор Филиповић Филип, Милијан Срејић и други. Од 2002. Књижевни клуб расписује песнички конкурс „Раде Томић“, а од 2007. додељује и истоимену књижевну награду


КУЛТУРА И КУЛТУРНА БАШТИНА

Култура је скуп материјалних и духовних вредности у историји човечанства. Културна баштина је скуп свих обичаја, традиције и добара у историји једног народа.
Законом о заштити културних добара наше земље римско утврђење Timacum Minus код села Равне и црква Свете Богородице из XIV века у Доњој Каменици проглашени су културним добрима од великог значаја. Ови и многи други споменици културе на књажевачкој територији представљају саставни део културне баштине Србије.