Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Ј, К, Л

Ј

Стеван Јаковљевић, биолог, књижевник, професор Универзитета у Београду, редовни члан САНУ, рођен је у Књажевцу далеке 1890. године. „Завичајци“ га препознају по улици  у граду која носи његово име. У Првом светском рату био је официр српске војске, написао неколико дела из области ботанике, а књижевно име и популарност стекао је романима „Српска трилогија“ из 1937. У „Капији слободе“, у поглављу под насловом „Поднаредник Танасије“, Јаковљевић је описао упечатљив лик Танасија Тасе Првуловића из књажевачког села Потркање. Путовање у далеку прошлост нашег краја, на слово Ј, води до Јустинијана. Византијски цар и император Источног Римског царства подигао је на књажевачкој територији неколико војних утврђења, која су и данас предмет археолошких истраживања. Важан документ који сведочи о историји књиге у вароши књажевачкој је Јеванђеље из 1805. године, са посветом кнеза Милоша и занимљивом авантуристичком судбином. Књажевачко природно богатство је Јевик, узвишица изнад града са богатом шумском вегетацијом. На Јевику се налази почетна тачка „Стазе здравља“ која заљубљенике здравог живота и природе води до излетишта Бараница. „Завичајци“ сазнају која јавна предузећа брину о функционисању града.  Списку познатих људи из Књажевца, о којима уче у „Завичајном појмовнику“, додају се имена научног радника Љубише Јеремића, академског вајара и сликара Љубодрага Љубе Јовановића и првог књажевачког археолога Светозара Тозе Јовановића.

К

Средњовековни град Козаљ, Кадијски крст поред нишког пута, „Књажевачке новине“, локални лист са најдужом традицијом, Књажевачка омладина, расадник образованих и талентованих младих људи у 19. веку, затим корзо, данас неправедно заборављена, а некад најздравија и најјефтинија забава у граду, само су мали део културне баштине која је представљена под словом К. Будући чувари и промотери књажевачког завичајног блага су учесници програма „Завичајни појмовник“. То су садашњи ученици шестог разреда основне школе, а у будућности, верујемо, књижевници, сликари, историчари уметности, етнолози, библиотекари, конзерватори, археолози, предузетници који ће у годинама које долазе чувати и стварати вредности намењене новим генерацијама „завичајаца“ и „Завичајног појмовника“. Можда ће неко од њих поново отворити праву књижару у Књажевцу, попут некадашњег првог српског књижара Глигорија Возаревића или ће лепоте Књажевца и околине пренети на сликарско платно, попут Милинка Коковића. И увек ће остати  забележено да су рођени, живели или стварали у, на слово К – Књажевцу.

Л

Део богате историје књажевачког краја јесте прича о развоју здравства у Књажевцу, од 1836. године и отварања прве приватне болнице Гојка Марковића, преко др Новаковића, првог ученог лекара у Гургусовцу и отварања прве болнице 1851, до данашњих дана. Чувени књажевачки лекари: др Велимировић, др Ђоковић, др Савић нису допринели само развоју здравства у Књажевцу, већ су активно учествовали у друштвеном и културном животу вароши. Др Мачај је један од првих истраживача који су писали о Књажевцу. Новијој историји Књажевца припада прича о „Леди“, некадашњој фабрици обуће, која је уз ИМТ, „Џервин“, „Бранку Динић“ представљала гигант индустријске производње тадашње СФРЈ. Грчкој митологији припада прича о Леди и лабуду – симболу некад водеће фабрике модне обуће и великом извознику. У Књажевцу је неколико пута боравио чувени француски архитекта Ле Корбизје. Ноћио је у хотелу „Париз“, израдио цртеже вароши и купио ћуп. Те успомене чувао је до краја живота, а његове цртеже Књажевца чува Народни музеј у Београду. А у лапидаријуму у Архео-етно парку у Равни чува се збирка римских камених надгробних споменика и римских камених жртвеника који представљају значајан извор за познавање војних, административних, друштвених, културних и верских прилика на овом подручју. О старом Књажевцу могу да причају и времешне Књажевчанке. Добростојеће даме тог времена носиле су либаде, диван комад одеће који је истицао њихову лепоту и женственост.