Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

З


 

 

 

Општи појмови:
Завичајни појмови: Заглавак
Библиотека: Завичајна збирка
Музеј: Завичајни музеј Књажевац


ЗАВИЧАЈНА ЗБИРКА




Завичајна збирка библиотеке представља онај део фонда по коме се та библиотека разликује од свих других библиотека.
При Матичној библиотеци у Књажевцу, као посебна организациона јединица, 1970. формирана је Историјска музејска збирка и то је био почетак прикупљања завичајне литературе.
По свим правилима библиотечке струке, завичајна грађа прикупља се, обрађује и чува од 1982. године.
Завичајна збирка Народне библиотеке Његош садржи:
•    књиге (око 1000 наслова)
•    периодику (Књажевачке новине, Развитак, школске листове ...)
•    рукописе (Монографија Књажевац и књажевачко подручје, хронике села…)
•    некњижну грађу (плакати, позивнице, фотографије...)
Библиотека за ову збирку сакупља:
•    публикације о Књажевцу и околини,
•    дела аутора који су пореклом са овог подручја без обзира на то где данас живе, раде и стварају,
•    публикације издате на територији општине Књажевац.
Народна библиотека Његош издавач је завичајних књига. Деведесетих је објавила неколико наслова. У едицији Времеплов вароши, од 2008. Библиотека објављује књиге које се баве друштвеном и културном историјом Књажевца, и књижевна дела од 2010. у едицији Завештање.       
Поводом 150 година од оснивања установе, Библиотека је издала публикацију Вековима таложено знање.

 

ЗАГЛАВАК

Карта општине Књажевац


Заглавак је антропогеографска област која административно припада општини Књажевац. Заузима површину од 276,29 м2. Заглављена је између Тимока и Буџака, па отуд назив Заглавак. Има 22 насеља: Шарбановац, Радичевац, Берчиновац, Локва, Трговиште, Штитарац, Видовац, Жуковац, Кандалица, Старо Корито, Балинац, Горња Соколовица, Градиште, Дрвник, Алдинац, Причевац, Дејановац, Репушница, Папратна, Горња Каменица, Доња Каменица и Штрбац.
Села Заглавка збијеног су типа, а становништво се бави сточарством и земљорадњом. Становници ових села малобројни су, јер је расељавање почело још крајем XIX века, када се масовно из ових крајева одлазило у печалбу. Средином XX века велики број људи иселио се у оближње градове. Репушница је 1999. године остала без људи.

Напуштене куће у Репушници

ЗАВИЧАЈНИ МУЗЕЈ КЊАЖЕВАЦ


Зaвичajни музej Књaжeвaц основан 1980, нaлaзи сe у згрaди из 1906, кoja je и сaмa спoмeник културe. У склопу је грaдскoг jeзгрa, a сaгрaђeнa je кao двojнa пoрoдичнa стaмбeнa згрaдa у влaсништву пoрoдицe Сибинoвић, бивших влaсникa тимoчких рудникa Дoбрa срeћa.
Музejскa стaлнa пoстaвкa сaстojи сe из eтнoлoшкoг и aрхeoлoшкoг дeлa. Хрoнoлoшки и тeмaтски излoжeни су oригинaлни музejски прeдмeти из oвoг крaja или изузeтнo кoпиje предмета кojи сe чувajу у музejимa у Бeoгрaду, Нишу и Зajeчaру. Свe oвo дoпуњeнo je нaучним инфoрмaциjaмa кoje упoтпуњуjу културнo – истoриjску слику Књaжeвцa и њeгoвe oкoлинe. Нa oвaj нaчин мoгућa je цeлoвитa интeрпрeтaциja прирoдних бoгaтстaвa, културнo–истoриjскoг нaслeђa a и aктивнo укључивaњe музeja у култури грaдa и oбрaзoвaњу њeгoвих стaнoвникa и пoсeтилaцa.
Зaвичajни музej у свoм сaстaву имa и Музej грaдa у кући Aцe Стaнojeвићa, Aрхeo–eтнo пaрк у Рaвни и aнтички лoкaлитeт Timacum Minus кoд сeлa Рaвнa.