Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Ж

 

 

Општи појмови: Живојин Жика Павловић
Завичајни појмови: железница, женска школа, Драгослав Живковић, Сима Жикић
Библиотека:
Музеј:

ЖИВОЈИН ЖИКА ПАВЛОВИЋ (1933 – 1998)




Са снимања "Заседе"

један је од најзначајнијих српских редитеља, а био је и успешан књижевник и сликар.
Рођен је у Шапцу, а детињство проводи у многим градовима Србије и Војводине. Ипак, највећи део детињства провео је у селу Вратарница код Зајечара.
Током своје дуге и плодне каријере снимио је 15 филмова и објавио 32 књиге. За романе Зид смрти и Лапот добио је НИН-ову награду.
Инспирисан приповетком По трећи пут Антонија Исаковића и приповетком Легенде из своје збирке Кривудава река, написао је сценарио за филм Заседа који је 1969. сниман у Књажевцу. Нажалост, после овог филма жестоко су га критиковале званичне власти СФРЈ, па је извесно време могао да ради једино у Словенији.

 

ЖЕЛЕЗНИЦА

Железничка станица у Књажевцу

Иако је пројекат за изградњу Тимочке пруге (Ниш – Прахово) израђен много раније, пруга Књажевац-Зајечар почела је да се гради тек 1909. Ова деоница, дужине 44,4 км, завршена је 1914, а исте године изграђена је и Железничка станица у Књажевцу. Први воз из Зајечара стигао је у Књажевац 1. фебруара 1915. Деоница Књажевац – Ниш, дугачка 65,9 км, грађена је од 1911. до 1914, али са избијањем Првог светског рата, радови се често прекидају. Пруга је завршена после Првог светског рата, а први воз из Ниша дошао је на књажевачку станицу 15. августа 1922.
Пруга од Књажевца ка Сврљигу пролази кроз 36 тунела и преко пуно мостова.

Изградња пруге Књажевац – Ниш, 1921.

 


ЖЕНСКА ШКОЛА


Женска основна школа отворена је у Књажевцу половином XIX века, а прва генерација имала је 26 ученица. Налазила се у данашњој Његошевој улици, у првој наменски грађеној згради у вароши, која је срушена 1957. Рад школе финансирали су родитељи ученица, уз малу помоћ општине.
Женска занатска школа основана је 1900. године на иницијативу угледних књажевачких госпођа. У њу су ишле девојчице после завршене основне школе. У ову школу углавном су ишле кћери варошких трговаца, занатлија и чиновника. Школа је прво радила у згради која се налазила поред цркве, па у објекту у дворишту данашње основне школе Димитрије Тодоровић Каплар. После Другог светског рата, наставља да ради као Женска стручна школа. Школа је затворена 1960, а последњих година њене ученице биле су углавном девојке са села.

 

ДРАГОСЛАВ ЖИВКОВИЋ



Рођен је у Књажевцу 1955. Основну школу и Гиманзију завршио је у Књажевцу, а Академију ликовних уметности у Београду 1984, у класи проф. Мирјане Михаћ. Постдипломске студије завршио је 1987.
Живи у Књажевцу ради у Завичајном музеју Књажевац. Излагао је на више самосталних и групних изложби. Добитник је више значајних награда.

 


СИМА ЖИКИЋ (1878-1964)


Рођен је у Зајечару. Сликарско и духовно образовање стекао је у Русији. Од 1921. ради као свештеник у Књажевцу. У књажевачкој Гимназији предавао је веронауку и цртање. Излагао је на више изложби у Књажевцу, добитник је дипломе Удружења Тимочана и Крајинаца.

Сима Жикић, аутопортрет, 1913.


Поред сликарства, Сима Жикић бавио се и писањем. У едицији Завештање, књажевачка библиотека издаје Жикићеве књижевне радове, углавном до сада необјављене. Тако су, на основу сачуваних рукописа из штампе изашли романи Говор срца и На своме послу, и збирка раније штампаних приповедака Парохијске слике и прилике.

Сима Жикић, Средорек, 1939.