Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Ђ, Е, Ж, З, И

Ђ

Један од значајнијих људи који су се бавили културом и традицијом свог народа, па и становника књажевачког краја, је Тихомир Ђорђевић. „Завичајци“ сазнају детаље о његовом научноистраживачком раду и најпознатијим делима, чују приче о томе како је у овим крајевима хајдуковао Тодор Тоша Ђорђевић и какав је јунак био мајор Љутомир Ђорђевић. Занимљив им је и податак да је у центру вароши, у некадашњој згради „Ђердап“, радила Женска подружница, да је на том месту отворена штампарија Љубе Нонића, да је добро пословала књижара, али да су се ту налазиле прва коцкарница и једна од многобројних књажевачких кафана. На слово Ђ је и Црква Светог Ђорђа у Књажевцу. Овај светац је заштитник храма, а обележава се и као градска слава. Део богате културне баштине представља се причом о ђурђевданским обичајима, чију традицију чува етно манифестација „Молитва под Миџором“.

Е

Кроз објашњење значења речи „етнологија“, обнавља се градиво претходних радионица. Сазнаје се да је у Књажевцу прва сијалица засијала 1912. у кафани „Национал“, када је прорадила прва електрана, које године су подигнуте прве термоцентрале и како је текао процес електрификације до данашњих дана. Одговори на ова и безброј других питања из свих области људског знања садржани су у енциклопедијама, општим и тематским, које се, такође, овом приликом представљају учесницима програма. Завичајци сазнају да Књажевац има водопривредно предузеће „Ерозија“, које је помогло становницима општине да живе без страха од поплава.

Ж

Први воз из Зајечара стигао је на Железничку станицу у Књажевцу 1. фебруара 1915. године. Прва женска занатска школа отворена је у Књажевцу половином 19. века, први књажевачки етнолог је Душица Дуда Живковић, за чије име се везује формирање сталне музејске поставке Завичајног музеја Књажевац и отврање Музеја града. У Књажевцу се родио и живи, а у Завичајном музеју ради ликовни уметник Драгослав Живковић, добитник више значајних домаћих и међународних награда за сликарство. У Књажевцу је живео прота Сима Жикић, свештеник, вероучитељ, сликар, књижевник, учитељ цртања о коме ће и „завичајци“ и шира јавност тек учити. Писану заоставштину, коју брижно чува породица проте Жикића, јавности је представила Народна библиотека „Његош“ у едицији „Завештање“.

З

Прича о слову З започиње сликом Заглавка и причом о првом праисторијском човеку и његовом станишту до данашњих насеља која полако остају без становника и села Репушнице, првог угашеног села у Србији. На подручју Заглавка налазе се бројни културно историјски споменици, „Заглавак“ је име првог фудбалског клуба у Књажевцу, тако се звао и културно-економски лист из 1935, а о Заглавку су писали и многи истраживачи. Грађа о завичају чува се у Завичајној збирци Народне библиотеке „Његош“, која је формирана 1971. и садржи око 700 наслова књига, периодику, рукописе и осталу грађу. Завичајно благо чува се и у Завичајном музеју Књажевац, основаном 1980. године у згради која је и сама споменик културе. Део приче о прошлости књажевачког краја припада занатлијама и занатима којих више нема. Сећање на то време чувају времешни Књажевчани и „Завичајни појмовник“.

И

Све оно што чини културну баштину једног краја, а чиме се бави „Завичајни појмовник“, може се презентовати на сталним, повременим и покретним изложбама у галеријама, музејима, библиотекама. Тако ће и активности „завичајаца“, верујемо будућих уметника и радника у култури, бити представљени јавности на крају овогодишњег циклуса радионица. Они који већ сада показују склоност ка писаној речи, могу се угледати на Књажевчанина Србу Игњатовића, књижевника и књижевног критичара, и заслужити да се нађу у домаћим и страним антологијама цењених књижевних стваралаца. „Завичајни појмовник“ је вратио време уназад, у 19. век, како би „завичајци“ чули причу о Ибиш-агиној кући, која и данас, после неколико адаптација, има своје домаћине и једна је од три најстарије куће у Књажевцу. Прошлости, на жалост, припада и прича о гиганту књажевачке привреде, фабрици ИМТ, у којој су се производиле пољопривредне машине за домаће тржиште и извоз. Не зна се тачно када је одржан први народни сабор у вароши, али се тачно зна да Књажевац, од 2009. године, има чак шест вашара у току године међу којима је најпопуларнији, најшаренији и најпосећенији Светоилијски вашар.