Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Ђ

 

 

Општи појмови: Ђурђевдан
Завичајни појмови: Тихомир Ђорђевић, „Ђердап“
Библиотека:
Музеј:  Тихомир ЂОРЂЕВИЋ (1868-1944)


Тихомир Ђорђевић



Етнолог, фолклориста, балканолог, музеолог, културни историчар, редовни професор етнологије и фолклористике, члан САНУ.
Родио се у Књажевцу, основну школу завршио је у Алексинцу, а касније се школовао у Нишу и Београду, Бечу и Минхену где је докторирао на теми Цигани у Србији.
Радио је и као наставник у Гимназији у Алексинцу где је покренуо први етнолошко-фолклористички часопис Караџић.
Написао је око 700 радова. Његова интересовања крећу се од анализа народног живота разних народа и народности на тлу Србије, до фолклористичких и социолошких студија Балкана. Први је указао на значај палеоантропологије и дао је до данас непревазиђена упутства за проучавање ношње. Најпознатија дела: Из Србије Кнеза Милоша, I и II, (1922-1924) и Наш народни живот, I-X

ЂУРЂЕВДАН


је хришћански празник који се слави у пролеће, 6. маја. Тог дана се обележава успомена на Светог Ђорђа. Ђурђевдан је празник са пуно народних обичаја који се тог дана обављају. Овим обичајима се обезбеђује здравље и плодност.
Ђурђевдан се сматра границом између лета и зиме. Празник се везује за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усеве.
Традиционални Етно-фест Молитва под Миџором одржава се у селу Вртовцу где је до данашњих дана очуван прехришћански обичај колективне жртве на дан Светог Ђорђа. Тог дана приноси се колективна жртва односно – молитва, јагње које се коље у име села. Ритуално клање молитве обавља се код каменог крста записа, на коме је приказан лик светог Ђорђа и налази се у вртовачкој ћелији.


Вртовачка ћелија


ЂЕРДАП


Зграда је подигнута крајем XIX века на имању Алексе Арнаутовића.
У међуратном периоду на спрату је радила Женска подружина у којој су стручне учитељице подучавале девојке кројењу, шивењу и другим ручним радовима. Све до краја Другог светског рата власници су приземље у закуп давали кафеџијама, а у овој згради радиле су штампарије Љубе Нонића и Бошка Ђорђевића, као и књижара Душана Ђорђевића.
После Другог светског рата у овој згради радиле су разне радње: посластичара Оријент, месара, пржионица кафе, кафић, бутик, фотографска радња...