Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Д

 

 

 


Општи појмови:
Завичајни појмови: „Добра срећа“
Библиотека: „Двори самотворни“, Радиша Драгићевић
Музеј: двопређне чарапе

ДВОРИ САМОТВОРНИ


Збирка народних умотворина – лирских, лирско-епских, епских песама и бајалица тимочког краја. Сакупио их је Љубиша Рајковић Кожељац (1972).
Збирке народне усмене уметности: Тимочке пословице, изреке и загонетке (1989), Венци за младенци (1998) Здравац миришљавац (1978), Јато голубато (1991) и др. – сакупио Љубиша Рајковић Кожељац.



Бела зора зазорила,
славеј пиле запојало:
„Ајде, мајко, ћерку дизај,
облачи ју, обличи ју
да ти сине кано сунце,
да огреје младожењу.

Бајалица од урока
Бе`жте, уроци, низ потоци!
Сури влци, бели `рти,
Баштина сила,
Бело млеко материно...

 

Радиша ДРАГИЋЕВИЋ (1956)


Песник и прозни писац, родом из Мањинца. Пише и на дијалекту. До сада је објавио неколико романа, збирки песама и прича. Његов најпознатији роман је Самотиња из 2001. Написао је и хронику Мањинац у времену и простору. Под псеудонимом Рајко Мицин пише сатире. Добитник је више књижевних награда. Живи, ради и пише у Бору.

 

„ДОБРА СРЕЋА“

Рудник Добра срећа у Вини



"Добра срећа" је име рудника каменог угља у Вини. Отворен је 1896. године. Тридесет година раније појаву угља на овом месту регистровао је окружни лекар др Стеван Мачај. Први власник рудника био је Стеван Сибиновић, ковач из Књажевца.
Рудне наслаге карактеришу читаву долину Тимока. Ово подручје обилује лежиштима угља и рудама метала. Најзаступљенији метали у овој области су бакар, злато, сребро и гвожђе. Остаци рударске активности на подручју источне Србије потврђени су и у праисторији.
На Старој планини  наилазимо на трагове античког рударења. Археолошки је доказано да је римско војно утврђење код села Равна, Timacum Minus, било административно средиште ширег региона чија је привредна основа било рударење. На овом локалитету регистровани су трагови топионичарства.

 

ДВОПРЕЂНЕ ЧАРАПЕ


Ове чарапе од других вунених чарапа разликују се по начину производње тј. плетења. Плету се од две нити црне и црвене боје које дају основну орнаментику-шару, а јарке природне боје користе се за богате украсе.
У Завичајном музеју Књажевац чува се збирка од великог значаја двопређних чарапа Тимока, коју су сакупили супружници, просветни радници из Књажевца, Видосава и Светозар Поповић, а која је касније допуњена из фонда музеја. Броји око 600 пари чарапа и има око 1000 цртаних картона-табли у боји и црно-белој техници.
Ове чарапе су биле део ношње становника овог краја и представљале су луксузан предмет, чиниле важан део мираза, као и опреме која је пратила покојника. Данас се ове чарапе готово не плету, а само неколицина жена познаје ову технику.


ДОМ КУЛТУРЕ




Изградња књажевачког Дома културе (Едвард Кардељ) почела је у јесен 1977. по пројекту архитекте Ивана Голубовића. Званично је отворен 3. септембра 1981. Зграда спада у најфункционалнија здања ове врсте у Републици Србији. Располаже простором од  4.086 m2, има велику салу за 500 гледалаца, велику сцену са ротационом бином, малу салу, која се још зове и мала галерија, две мање сале, галеријски простор са бифеом, више просторија за рад аматерских секција, хора и фолклора. Организује сценске, професионалне и аматерске програме (позоришне представе, концерте...), изложбе, предавања и друге скупове, као и биоскопске пројекције.