Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Г

 

 

 

 

Општи појмови: граматика
Завичајни појмови: Гургусовац, гургусовачки капетани, гургусовачка кула, градско јавно купатило, Иван Голубовић
Библиотека:
Музеј:


ГУРГУСОВАЧКИ КАПЕТАНИ



Тодор Тоша Ђорђевић

Родом из Горње Каменице, хајдук. После ослобођења од Турака капетан Тимочке капетаније.


После ослобођења Тимочке крајине од Турака 1833, успоставља се привремена власт, коју су вршили војни команданти. Тако су настале капетаније у којима су заповедали капетани, а постављао их је лично кнез Милош.
Тимочка капетанија: Радосав Јовановић, па Тодор Ђорђевић;
Заглавска капетанија: Стеван Недељковић.
Надлежности: да обилазе села, мотре на безбедност, хапсе злочинце и шаљу их суду, па и да суде у мањим споровима…
После неколико месеци почели су да злоупотребљавају власт: терали су народ да кулучи, многа српска имања су приграбили, а турску земљу и воденице откупљивали багателно. Већ 1834. кнез Милош сазнаје за неправде и отимачине, па је капетанима власт ограничена, неки су морали да врате стечена имања, неки су протерани, а неки су и сами побегли из Тимочке Крајине.


ГУРГУСОВАЦ


је старо име Књажевца, забележено први пут у турским пописима из 1454/55. Гургусовац је тада био село са 10 кућа. Варош и центар Гургусовачке нахије постаје тек у XVIII веку, после изградње турског шанца, утврђења, на месту где је касније подигнута Гургусовачка кула.

Легенда каже да је Гургусовац добио име


• по гукању голубова гриваша – гургусана;
• по светој Ђурђевој води (од турског Гјургу – Ђурђе и су – вода);
• по Гргуру, брату Лазара Бранковића, за кога се сматра да је у XV веку подигао манастир Светe Тројицe код Доње Камнице;
• од латинске речи gurgus у значењу долиница, плодна земља, али и gurgustium колибица, крчма коноба, што се везује за гајење винове лозе и производњу вина.

Назив Гургусовац у употреби је до 17. јануара 1859. године када у част књаза Милоша Обреновића варош мења име у Књажевац.

ГУРГУСОВАЧКА КУЛА

Познатија у народу као Српска Бастиља, некада политички затвор у самом центру Гургусовца. Саграђена је на месту старијег турског гарнизона који је постављен за надгледање града. У периоду између 1842. и 1844. ова грађевина је преуређена у војни објекат. Инжењер Франц Јанко је предводио радове. Убрзо по завршетку изградње функција ове зграде је промењена и од тог тренутка Гургусовачка кула постаје политички затвор. У њу су затварани политички противници династије Карађорђевић. По одобрењу књаза Милоша Обреновића 17. јануара 1859. озлоглашена кула је порушена. Данас је сачуван само један зид са отворима за пушке и улазна капија. На месту Гургусовачке куле је саграђена касарна да би је касније заменила летња позорница која је и данас у функцији.

 

ГРАДСКО ЈАВНО КУПАТИЛО


Како до половине прошлог века у Књажевцу није било уобичајено да свака приватна кућа има купатило, дошло се на идеју да се изгради јавно купатило. Градско јавно купатило градило се од 1940. до 1946. Налазило се на месту данашњег Дома културе. Имало је више кабина за купање. Књажевчани су га користили све до половине педесетих година, а онда је постало пословни простор Комунално-стамбеног предузећа. Купатило је срушено 1977, ради изградње Дома културе.


ИВАН ГОЛУБОВИЋ (1935)

Архитекта, родом из Валевца. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду. Једно време је живео и радио у Књажевцу и предавао нацртну геометрију у Гимназији. Касније ради у Нишу и Београду. По његовим пројектима изграђено је неколико значајних објеката у Књажевцу: хотел Тимок, пошта, суд, Југобанка, Дом културе, ИМТ, Џерси, неке од хала Џервина и Леде и Џервиново насеље.