Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

В

 

 

Општи појмови: „Вујаклија“, „Велики речних страних речи и израза“
Завичајни појмови: Видинска област, Видински санџак, вино, вишња
Библиотека: Милутин Велимировић
Музеј: Музеј вина


МУЗЕЈ ВИНА



У оквиру Архео–етно парка Равна, у подруму куће из Горње Каменице, формиран је 2004. године Музеј вина.
Књажевачки крај и данас је познат по виноградарству. Џервиново брдо изнад Књажевца једно је од најстаријих локација винограда. Године 1927. у Књажевцу је основана Винарско земљорадничка задруга која 1960. прераста у Подрум Џервин (џервин – реч турског порекла и значи црно вино). Комбинат Џервин био је круна виноградарства у књажевачком крају.


ВИДИНСКИ САНЏАК

Турска административно-војна јединица, која је под турском влашћу од 1396. Имала је 9 нахија међу којима Тимок, Бања и Сврљиг припадају данашњој Србији. У Видинском санџаку било је 4 утврђења: у Видину, Белоградчику, Бањи и Сврљигу. Видински санџак (пашалук) постојао је до ослобођења Тимочке крајине од Турака 1833. године.
Најстарији помен Гургусовца (села Гургусовче) пронађен је у турским изворима из 1454. године (турски попис 1454/55.).

 

ВИШЊА


У књажевачком крају заступљена је облачинска вишња, циганчица, а стари људи кажу да је раније рађала и стара вишња изразито крупног плода. Вишња је један од специфичних производа нашег краја. У Књажевцу се у току берби обележавају дани вишње и вишњара. Вишња је воће које се у великој количини извози у смрзнутом стању, а у Књажевцу се производи полупроизвод за чоколадне бомбоне са ликером од вишње (Тимберг), фил за пите и колаче (Десинг), домаће слатко и сок од вишања којим се послужују гости, ракија и вино од вишње, Вишњица, за који је породица Јовић добила орден витезова вина у Бриселу на сајму проналазаштва Еурека за рецептуру и начин израде.

 

МИЛУТИН ВЕЛИМИРОВИЋ (1893-1973)



Лекар и књижевник. Медицину студирао у Москви и Прагу. Учесник у Првом светском рату и носилац Албанске споменице. Своје ратне доживљаје описао је у тетралогији коју чине романи После атентата, Тешке године, Неостварена љубав и Лутања. После својих путовања по Далеком истоку написао је књиге Кроз Кину, По Јапану и Моноглији, О јапанској поезији. Од 1921. до 1935. године, лекар је у Књажевцу где се активно укључује у политички и друштвени живот вароши. Био је председник Соколског друштва и аутор је књиге Соколско друштво Књажевац 1908-1938. Живот у књажевачком крају описао је у збирци прича Мећава, приче паланачког лекара, која је објављена 1970.