Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

Б

 

 

 


Општи појмови: баштина, бонтон
Завичајни појмови: Буџак, Бабин зуб, „Бранка Динић“, Бараница, Бањица, Базен „Бањица“
Библиотека: „Бајка из Буџака“
Музеј: Милан Бесарабић, Бранислав Бранковић


БАЊИЦА



• Бањицом називамо термалну бању надомак села Ргоште, 5 км удаљену од Књажевца. На Бањици постоји више термоминералних извора.
• Претпоставља се да су људи почели у њој ради лечења да се купају још у турско време. Почетком XX века овде се граде прва купатила. До пре десетак година, поред купатила, на Бањици, једном од омиљених излетишта Књажевчана, радиле су и кафане. Постојећи објекти данас нису у функцији, али се многи и даље купају у извору.
• С обзиром на потенцијале за лечење и туризам које Бањица има, постоји идеја и пројекат за изградњу спортско-рекреативног центра на овој локацији.
• Током јула и августа 2009. године Завичајни музеј Књажева и Археолошки институт из Београда обавили су заштитна археолошка ископавања на локалитету Бањица-Ргоште. Том приликом потврђена су насеља из металног доба и позне антике. Посебно вредан резултат чине бројне жртвене јаме из праисторије.

 

БУЏАК

Буџак је антропогеографска област која административно припада општини Књажевац. Има 14 насеља: Кална, Алдина Река, Балта Бериловац, Вртовац, Габровница, Иново, Јаловик Извор, Јања, Равно Бучје, Стањинац, Татрасница, Ћуштица, Црни Врх и Шести Габар. Назив Буџак добио је због свог изолованог географског положаја. Налази се испод највиших врхова: Миџор, Бабин зуб, Орлов камен, Петкова чука и Јаловик. Заузима површину од 279,99 км2.
Буџак је био насељен још у праисторији о чему сведоче пећински цртежи у Габровници.
На овом простору нађени су остаци античких утврђења – код Калне и Јање.
У турско време припадао је Софијском санџаку. Тек 1878. године, ослобођен је од Турака и припојен Србији.
У овој области налазе се бројни сакрални објекти из XIX (манастир Светог Онуфрија - Бигар; Црква Свете Петке - Јаловик Извор и др.) и XX века (Црква Светог Пантелејмона - Кална, Црква Светог Илије - Црни Врх и др.)
У Буџаку, у селу Вртовац, одржава се традиционални Етно-фест Молитва под Миџором.

 

БАБИН ЗУБ


Бабин зуб је један од врхова на западној страни Старе планине која припада општини Књажевац. Добио је име по специфичном облику који подсећа на стари зуб. Налази се на висини од 1758 м надморске висине, а стеновити део зуба висок је око 200 м. Испод Бабиног зуба налазе се Хотел ЕПС турса и Планинарски дом, а у њиховој непосредној близини један од извора који чини слив Трговишког Тимока.

Област испод стене у којој расте субалпска буква данас је заштићена зона – парк природе. У овој области живе и расту бројне животињске и биљне врсте. Заштитни знак Бабиног зуба је каћун.

 

МИЛАН БЕСАРАБИЋ (1908-2011)


Академски вајар Милан Бесарабић изразити је реалиста. Тема његових скулптура је готов увек човек – сељак, радник, женска фигура. Посебно је значајан по својим скулптурама карикатурама којима осликава мане појединца и друштва. Као својеврстан сатиричар створио је богату галерију људских карактера.

Школске 1940/1941. године био је професор цртања у књажевачкој гимназији. За време његовог боравка у Књажевцу, поред неколико скулптура, настао је и цртеж Тање угљеном на папиру.

Тања, цртеж угљеном, 1940.

У Књажевцу је тада написао роман Жубор, драматичну животну причу о двоје наставника гимназије. Роман обилује описима књажевачке вароши из предратног периода и догађајима из свакодневног живота варошана. У селу Јалешница 1971. подигнута је костурница за коју је проф. Милан Бесарабић са архитектом Радисавом Живковићем израдио барељеф у спомен жртвама ратова 1912-1918. и 1941-1945.

 

БРАНИСЛАВ БРАНКОВИЋ

Архитекта, конзерватор. Рођен је у Нишу 1935. године. Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у Књажевцу. Мушку Гимназију завршио је у Београду где је и дипломирао на Архитектонском факултету 1961. У Париз одлази 1962. године где ради као цртач у архитектонским бироима. Основне, као и пост-дипломске студије архитектуре наставља од 1967. у Паризу, на чувеној Академији лепих уметности и на Високој школи за историју и конзервацију споменика културе. Бранислав Бранковић постао је 1977. први страни архитекта Министарства културе Француске у области заштите споменика кулутре и главни конзерватор базилике Сен Дени у Паризу у којој су сахрањени готово сви француски краљеви. Аутор је неколико књига о Сен Денију (култу Светог Денија, најстаријим француским витражима, изградњи и променама на базилици, скулпторском репертоару), о модерној архитектури и архитектури Арт Нувоа у 15. париском арондисману). Излагао је цртеже и фотографије на самосталним и колективним изложбама у Паризу и Луксембургу. Одржао је низ предавања из области историје архитектуре и конзервације и заштите споменика културе.
Бранислав Бранковић аутор је изложбе Монпарнас у Књажевцу, којом је књажевачкој публици у Завичајном музеју, у оквиру манифестације Ноћ музеја 2010, представио живот, дело и атељее двадесет и пет значајних светских (међу којима 6 српских) уметника који живе и стварају на Монпарнасу у Паризу.

 

БРАНКА ДИНИЋ

Погон Бранке Динић

Индустрија конфекције настала је 1958. спајањем Кројачке радионице Младост и Радионице за израду душека и јоргана Прогрес. Име Бранке Динић, прве књажевачке партизанке, носи од 1964.

Све до деведесетих година, Фабрика конфекције Бранка Динић била је један од гиганата књажевачке привреде и имала више од 1000 запослених.

 

БАРАНИЦА


Бараница је локалитет 6 км југоисточно од Књажевца на коме је истражено пећинско станиште праисторијског човека, утврђен највећи број врста фауне из периода последње глацијације (што га чини најбогатијим пећинским локалитетом у Србији и природним добром од великог значаја), регистровано је касноантичко утврђење и ранохришћанска црква. Данас је ова локација популарно излетиште међу Књажевчанима.

 

БАЗЕН БАЊИЦА


Водом се са изворишта бање напаја и базен Бањица. Базен је отворен 1982, а налази се на 3,5 км од Књажевца. Поред олимпијског има и дечји базен, пословну зграду, бифее, спортске терене и паркинг. Базен је отворен током лета, од маја до септембра. Базен Бањица у власништву је општине Књажевац, али се издаје у закуп. На базену се сваке године организује школа пливања. На припреме за велика међународна такмичења на књажевачки базен долазили су и долазе многи врхунски наши и страни спортисти (Младен Капор, Нађа Хигл, Милорад Чавић, пливачка репрезентација Грчке и др.)

 

БИОСКОП



Биоскоп Тимок изграђен је 1952, по пројекту Момчила Белобрка. Имао је 530 седишта, гардеробу, бифе, тоалет, билетарницу и кабину за пројектовање филмова. У наредних неколико деценија, посебно шездесетих и седамдесетих година, биоскоп је био једна од главних забава у граду и имао је многобројну публику.

Од 1991. у згради биоскопа Тимок налази се пословни простор Ноте, а биоскопска сала више не постоји.