Slideshow Image 1
Slideshow Image 2
Slideshow Image 3
Slideshow Image 4






























A+ R A-

В, Г, Д

В

Школско знање из историје допуњује се причом о Видинској области у средњем веку, на чијој су територији, у време културног процвата, настали споменици писмености и религиозне књижевности, писани на старословенском језику српске редакције. Један од најзначајнијих је Сврљишко јеванђеље из 1279, које се чува у Српској академији наука и уметности. Милутин Велимировић је лекар и књижевник из чувене породице интелектуалаца који је од 1924. до 1935. живео у Књажевцу. Своја сећања о људима и догађајима из тог времена забележио је у књизи „Мећава, приче паланачког лекара“. Тодор Влајић, некадашњи учитељ у Гургусовцу и сакупљач народних умотворина, аутор је прве књиге која је настала у Књажевцу. „Завичајци“ чују и причу о развоју вишњарства и виноградарства у књажевачком крају, Путу вина који овуда пролази, све до подрума породице Јовић у којој станују „витезови вина“ чувени по својој „вишњици“ – све до Брисела.

Г

Књажевац већ више од 150 година носи данашње име. Старо име Књажевца било је Гургусовац и оно се први пут помиње у турском попису 1454/55. године. О постанку старог имена постоји неколико легенди, а вароши је име промењено у част књаза Милоша Обреновића. Своју тужну историју има Гургусовачка кула, која је „вароши на срамоту била“ све док није спаљена. Данашње генерације памтиће Гургусовачку кулу по програмима који се изводе на летњој позорници. Ако неко од „завичајаца“ одлучи да студира архитектуру, свакако треба да зна за архитекту Ивана Голубовића који је пројектовао најлепше грађевине у Књажевцу: зграду суда, ИМТ, Џерси, Џервин, Леду, Хотел „Тимок“ и Дом културе у коме је смештена и Народна библиотека „Његош“.

Д

Двопређне чарапе. Израђене од вуне, јарких природних боја, богато украшене нарочитом техником плетења, некада су биле луксузан део ношње становника књажевачког краја. Данас, то је јединствена збирка која представља културно благо великог значаја. Ово непроцењиво благо чува се у Завичајном музеју Књажевац. Део традиције, а и Завичајне збирке књажевачке библиотеке свакако је публикација „Самотиња“, коју је завичајни писац Радиша Драгићевић написао на тимочком говору. „Завичајци“ се упознају са делом и академског вајара Добрицу Динића, причом о Драгомановој кући и њеној историји кроз деценије, више сазнају о некадашњем Дому омладине и садашњем Дому културе.